Izaberite stranicu

У 20. седмици по Духовима, 5. новембра – на дан када се молитвено сећамо првог Епископа града Јерусалима, брата по телу Господњега, Св. Апостола Јакова (или Јакова Праведног, како га и данас Јевреји зову), као и када војујућа Црква на земљи, помиње упокојене у Христу Спасу – совршена је Божанствена Литургија, Св. Јована Златоустог, у Храму Светог Великомученика и Победоносца Георгија, под Горицом, у Подгорици.

Светим Евхаристијским Собрањем началствовао је негдашњи старешина овог Светог Храма, протојереј – ставрофор Милун Фемић уз саслужење своје браће у Христу Богочовеку, садашњег старешине протојереја – ставрофора доц. др Велибора Џомића, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића уз  молитвено учешће протојереја-ставрофора Драгана Станишића, професора Богословије на Цетињу.

Евхаристијско Славословље, онога који је први саставио чин Литургијског Богослужења које ми данас знамо а које је за данашње животне околности сувише дугачко, те га је још један Светитељ, Св. Јован Златоусти скратио за данашње прилике – увеличано је појањем мешовите певнице Храма Св. Георгија, предвођених протојерејем Јованом (Радовићем).

Након изношења Светих Дарова о. Велибор је нагласио причасницима, да сједињењу са Христом, никако не приступају, уколико су пушили, јели или пили после поноћи. То се односи такође и на оне који посте све постове, сваку среду и петак, осим трапавих седмица. Као и да Св.Тајни Причешћа не приступају по сопственом расуђивању, већ са благословом свештеника или духовника код кога се исповедају.

Након Присаједињења са Христом, свештеници су одслужили парастос и молитвено поменули душе упокојених благословивши и освештавши жито које су парохијани принели Господу на дар, као Жртве Живе, за покој душа и у спомен својих предака, ближњих, знаних и незнаних. Затим се о. Велибор обратио верном народу нагласивши да смо принели молитву да Бог опрости свако сагрешење свима онима који су поменути у молитвама данас, када су Задушнице, а којих има 4 у току године.

Иначе, отац је подсетио да Црква на свакој Светој Литургији, а посебно сваке суботе када се служе заупокојене литургије, молитвено сећа упокојених и чува памћење на њих, али да се кроз Свету Литургију  то памћење освештава, и освежава, али и да постаје вечно памћење.

Отац се затим осврнуо на то, да сваки човек, свака личност која дође у овај свет Вољом Божијом и када оде са овога свега у онај бољи свет, није заборављена, чак ни онда кад јој се ни гроба ни мрамора не зна. То посебно сведоче наше бројне непобусане жртве чије су кости расуте на све четири стране света. Зато је опет нагласио да су ове службе јако важне.

Црква се упокојених сећа на свакој Светој Литургији, те је појаснио, када  свештеник врши Проскомидију (припрема све оно што је Св. Црква, установила за Св. Службу), када припрема хлеб и вино који ће се освештати Духом Светим и постати Тело и Крв Христова, тада се сећамо – Мајке Божије, 9 чинова Анђелских, Арханђелских и Свих Небеских Сила Бестелесних, Апостола, Пророка и Св. Отаца, Преподобних, Мученика, Бесребреника, Исцелитеља и Чудотвораца. Па је додао, да када се служи Литургија, Св. Јована Златоустог, онда њега помињемо, када се служи Литургија Василија Великог, онда помињемо њега – Архиепископа Кесарије Кападокијске, док у току Великог Поста, када се служи Литургија Пређеосвећених Дарова, помињемо Св. Григорија Двојеслова. Дакле, свештеници из просфоре, после вађења честице за епископа и свештенство, ваде и честице за своје парохијане и сроднике по духу и по телу, али и за оне који су отишли из овог света. Зато је од давнина устаљена пракса да приносећи имена на молитву приносимо и просфоре и вино од чистога грожђа као жртвени принос да умолимо Господа да нама који смо на земљи подари здравља, духовне снаге да истрајемо у вери и врлинском животу, а да упокојенима опрости свако сагрешење, вољно и невољно, учињено делом, речју у знању или незнању, да их настани у Непролазном Царству Своме.

Отац Велибор је посебно указао да око Храма Св.Георгија, (који је, иначе, старији и од манастира Студенице и Хиландара) налази огромна, древна хришћанска некропола, што је и наука потврдила; те да није гробље само оно што данас видимо, запуштено и зарасло у шипражје брда Горице, што нам предстоји очистити, које је до ’60-их година ХХ века било једино гробље у Подгорици; док социјалистичке власти нису прогласиле Чепурке за градско гробље, како се град ширио. Заправо, све до стадиона ФК ”Будућност”, отац је додао, и даље на том простору налази се огромна хришћанска некропола и кад год идемо ка Храму Св. Георгија – ми морамо да знамо да, заправо, газимо по костима наших отаца и праотаца.

Када је прављена источна трибина на стадиону, наставио је, нађено је  десетине и десетине земних остатака, скелета, костију хришћана, Подгоричана, који су се сабирали око ове Светиње и око ње се сахрањивали кроз векове.

На крају беседе, отац Велибор је пожелео да Господ да – да све њих спасе и помилује у Царству Своме; и да њиховим молитвама и Свих Светих, подари нам још већу молитвену ревност за – отишавших са земље предака наших, пријатеља, непријатеља, познаника и свих оних којих год се сећамо да су крштени и да су у миру отишли са овога света.

Затим су свештеници Храма Св. Георгија, освештали, благословили и вином прекадили гробове у црквеној порти, као и гробове пострадалих 1944. године од злочиначког тзв. савезничког, а у ствари англо-америчког бомбардовања. Више масовних гробница се налази испод великог јужног зида порте Цркве Светог Георгија. У науци је познат број тих жртава, а сачувани су и тадашњи извештаји парохијских свештеника о стотинама жртава града Подгорице који је сравњен са земљом. Међутим, мало је познато да су те гробнице после рата скрнављене булдожерима који су равнали терен тако да се и данас на зиду  црквене порте види траг негдашњег нивоа земље.

Елза Бибић

Pin It on Pinterest

Share This