Izaberite stranicu

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије одржао је, у петак 6. фебруара 2015, предавање „О духовности Преподобног Исаије од Оногошта“ у Духовном центру Светог Исаије од Оногошта у Никшићу.

Овим је у Духовном центру у Никшићу почео нови циклус предавања, а што је у уводној ријечи најавио Радомир Уљаревић, уредник трибине Духовног центра Светог Исаије од Оногошта.

Уљаревић је, у име Духовног центра, ријечима добродошлице поздравио Преосвећеног Епископа Г. Јоаникија и сабрану публику, подсјетивши на значај који је Духовни центар „Светог Исаије од Оногошта“, својим богатим културно-духовним програмом имао у вријеме свог оснивања, прије више од 20 година.

„Овај Центар кад је отворен, прије више од 20 година, био је право духовно жариште и био је, вјероватно, једна од најважнијих и најзанимљивијих трибина у читавој Црној Гори, које су имале много одјека. Памтимо то вријеме које тешко да ћемо успјети, на истом нивоу, да обновимо, али ћемо се трудити и дати све од себе да покушамо да оживимо ову књижару и овдје опет организујемо духовне разговоре у којима ће учествовати значајне личности, људи који ће из властитог искуства да свједоче о најважнијим, најдубљим и најозбиљнијим темама“.

„Вјерујем да ћемо успјети, захваљујући и томе што данас у Црној Гори имамо, заиста, доста компетентних људи. Почињемо вечерас, захваљујући нашем драгом Владици, који нам је учинио велику част што је прихватио да са његовим предавањем о острошкој духовности, свечано и званично, отворимо трибину у Духовном центру који носи име Светог Исаије од Оногошта“, рекао је Уљаревић.

Предавање „О духовности Преподобног Исаије од Оногошта“ одржао је Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, говорећи о историјским и духовним околностима у којима се у Острошкој пештери подвизавао Преподобни Исаија о чијем богоугодном и светом животу, нажалост, нема довољно сачуваних поузданих података.

„Предавање смо посветили Преподобном Исаији од Оногошта са жељом да се сјетимо тог светог човјека који је просијао својим животом у Острошкој светињи и о коме немамо никаквих других биографских података, осим да је био монах, да се посветио у манастиру Острогу, да је послије свог упокојења чинио чудеса и да су Турци спалили његове свете мошти“.

„То су подаци који су записани у житију Светог Василија Острошког, а говори се, мада је то више предање, да је био родом из Никшића што значи да је био везан за манастир Светог Димитрија у Попима, овдје на крај никшићког поља. Треба се поменути и тог манастира, кога смо мало заборавили, у коме је столовао Свети Василије Острошки и који је највјероватније порушен 1711, приликом оне побуне у Црној Гори против турске окупације“.

„О Преподобном Исаији и о другим светитељима, какав је био њихов живот, можемо доста извјесно закључити уколико погледамо како су тада монаси живјели, које предање су наслеђивали и који континуитет су наставили. У том времену турске окупације и ропства, ипак је, у мирним временима, било дозвољено хришћанима да држе своју вјеру и да обнављају порушене храмове. Могло се и путовати, па су побожни хришћани путовали на хаџилук у Свету земљу и на Свету Гору, а највише су путовали монаси. Света Гора у тим првим вјековима турске окупације живјела је мирно, монашки живот је цвјетао, опстајали су манастири међу којима и наш Хиландар. Цијело вријеме турске окупације дјелује као српски манастир, не само Хиландар, него и манастир Светог Павла на Светој Гори у коме су били нарочито Срби све до почетка 19. вијека“.

„Ти манастири су били духовна огњишта која су загријавала и ове наше крајеве. Тај луч духовности, просвете и писмености из Свете Горе у отаџбину преносили су монаси српског поријекла и то цијело вријеме до почетка 18. вијека. Дакле, XV и XVI вијек су вјекови живе комуникације наших манастира као што су Морача, Пива, Света Тројица Пљеваљска, Житомислић, Завала, манастир Светог Василија Острошког, Цетињски манастир, манастири на Скадарском језеру имали су непрестане и живе контакте са Светом Гором, чак и у вријеме запустошења Пећке патријаршије. Тада је невјероватну улогу одиграла Милешевска митрополија.“

„Веома је значајно да сагледамо какво је било вријеме прије Преподобног Исаије, који је био претходник Светог Василија. Српска Црква и српски народ, српска свијест, о свом достојанству добија нарочити полет и замах у вријеме обнове Пећке патријаршије и 1557. година је изузетно значајан датум у нашој историји“, казао је, између осталог, Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/16326/09.02.2015.%20KATEDRA_Vl.%20Joanikije_O%20Isaiji%20od%20Onogosta.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]

Pin It on Pinterest

Share This