Izaberite stranicu

На празник Преподобних Ксеније Римљанке и Ксеније Петроградске и Светог мученика Вавиле, 6. фебруара 2015. године, затворила се књига земног живота протојереја-ставрофора Драже Добрашиновића, пензионисаног пароха латковићског.

Рођен је у селу Берковац, општина Мионица, 9. априла 1944. године, од честитих родитеља оца Милоша и мајке Јелене. Од ране младости ходио је уском и трновитом стазом којом се долази до Царства небеског.Тадашње власти спречавале су га да упише богословску школу и постане свештеник, но љубав према Христу и жеља за свештеним чином никада га није напуштала. По милости Божјој, уписује Богословију Светог Саве у Београду коју завршава 1965.године.

У чин ђакона рукоположен је на Покров Пресвете Богородице 1967. У чин презвитера, на Томиндан 1967.године, рукополаже га блажене памјати Епископ шабачко-ваљевски Јован Велимировић и поставља га за пароха у селу Дреновац у Мачви.У Дреновцу остаје непуне две године и, по благослову Епископа Јована, прелази у парохију латковићску где обнавља храм и гради прелеп парохијски дом и велики помоћни објекат. На парохији латковићској је био тридесет осам година и са те парохије одлази у пензију, на празник Светог Архангела Гаврила 2007.године.

Није било лако носити се са властима које су свет замислиле без Бога. И сам је више пута страдао због тога што је слуга Свевишњега и што у својој светињи узноси молитве Господу за спас свога рода те због имена које је носио и њиме се поносио – ДРАЖА… Ниједног момента није поклекао, нити се поколебао. Као прави Христов војник, смело је стајао на бранику своје вере и отачких предања.

У честитом браку са супругом Славком изродио је двоје деце, сина Горана и кћерку Горицу. Као прави родитељ, борио се са својом животном сапутницом да децу васпита у духу вере Христове. Слично праведном Јову, проти Дражи десило се оно најтеже што може снаћи једног родитеља – изгубио је своју милу кћерку Горицу.

Пример у свакој врлини био је својој духовној деци. Од њега су се они, а и ми могли научити смирености, кротости и љубави према ближњем.

Труд и љубав награђивали су и његови надлежни епископи од којих је примао црквена одликовања.

Епископ Милутин, по милости Божјој 26.јула 2008.године, на празник Сабора Архангела Гаврила у Вртиглаву одликовао га је правом ношења напрсног крста.

У раним јутарњим часовима, 6 фебруара Лета Господњег 2015., анђели Божји узели су душу проте Драже и однели је у наручје Христово, да тамо прими награду која му је са свима праведнима припремљена од постанка света.

Бог душу да му прости и нека је насели у рајска насеља!

Архијерејски намесник колубарски протојереј-ставрофор Саша Тимотић

Извор: Епархија ваљевска

Pin It on Pinterest

Share This