Izaberite stranicu

Химну Светом Сави у Манастиру Грачаница, за току литургије отпевале су девојчице основне школе „Краљ Милутин“. Много малишана се причестило и потом је пререзан славски колач којим је сестринсво узнело славу највећем српском учитељу и просветитељу.

Девојчице су затим декламовале песмице о Светом Сави које су припремиле се вероучитељем. Затим су брзо похитале у школу јер су тамо остали ђаци већ очекивали госте.   У фискултурној сали уређен је амбијент за прославу. Поред много родитеља, деце, и рођака, највећи и најдражи гости биле су монахиње Теодора, Сара и Доротеја. Мештани Грачанице имају ту привилегију да им се манастир налази у центру села тако да они живе, уче и раде уз сестринство које свакога дана врши литургију са свештеницима, а врло често је са њима и владика Теодосије. Свако рођење и свака смрт оглашава се у манастиру. Због тога је и заједничка радост због данашњег празника увећала свечаност.

Свештеник Бранислав Секулић је након што је пререзао славски колач у краткој беседи казао да је Свети Сава био најлепше дете и највећи Србин. „Он је имао све врлине од којих је највећа врлина љубав. Имао је љубави не само за српски народ, већ и за све друге народе и религије. Свети Сава може да смета само ономе ко нема врлине и ко нема љубави“, нагласио је отац Бранислав.

Програм је започео химном Светом Сави, а потом су учесници представили живот младог принца у царству великог жупана Стефана Немање. Радост, народно весеље и црквена звона огласила су рођење трећег сина Растка, на двору Симеона и Ане. Дечак одраста у врлинској љубави, па у разговору са оцем не скрива своју највећу љубав- према Богу.

Одласком младића у Хиландар народ се буди и поучава његовим мудростима. Следи сплет казивања поука и беседа светог оца Саве.

Девојчице у народним ношњама са плетеницама у коси исплетеним на најразличитије начине, седеле су на изатканим ћилимима. Са једне стране биле су пастирице са фрулицама, а на другој страни су биле оне које везу, плету, преду вуну и певају песме светом Сави. Девојчице су подсећале на башту најлепшег цвећа. Посматрајући тај раздрагани дечји букет који слави свог највећег учитеља, заборављамо на све тегобе свакодневице, на несигурност, а вера постаје јача јер свака реч допире до срца и буди наду.

Основна школа “ Краљ Милутин“ има традицију дугу сто четрдесет година. Кроз своје постојање школа је мењала назив, да би тек 1997. године добила садашње име. Грачанчанима и тадашњем директору Григорију Стојановићу који је више од двадесет година водио ову школу, то је било подразумевајуће име јер је школа заправо више денија функционисала управо у конаку Милутинове задужбине. Од недавно, биста светог Краља Милутина краси школско двориште, а мозаик принцезе Симониде, атријум школе.

Основна школа „Краљ Милутин“ изнедрила је бројне генерације надалеко знамених личности из област књижевности, грађевинарства, медицине, архитектуре, као и домаћине који обрађују по десетине хектара плодних ораница. Сви они своју децу васпитавају онако како су и њих учили њихови стари, на традиционалан, светосавски начин. Наиме, када вас сретну на улици- деца ће вам пожелети „Добар дан“ и ако вас не познају. Овако ће вас дочекати шестотина шездесет и шест ученика ове школе, али и деца у свим селима и енклавама широм Косова и Метохије.

Радмила Тодић-Вулићевић
Извор: Православие.ру

Pin It on Pinterest

Share This