Izaberite stranicu

Свечана духовна академија посвећена Светом Сави, првом Архиепископу и просвјетитељу српском, одржана је у понедјељак, 26. јануара 2015. године, у сали Центра за културу у Андријевици.

Сабрање у славу Светог Оца нашег Саве благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Преосвећени Владика је честитајући празник Светог Саве, пожелио да нам Господ Бог свима да снаге да идемо путем светосавским, јер је то јеванђељски Христов пут.

У Светосавској бесједи Владика је казао да ако у нашем роду има неко за кога бисмо могли посвједочити да је, заиста, ходио путем Христовим, од кад је дошао на овај свијет до свог последњег издисаја то је, међу првима, Свети Сава.

„Дјело Светог Саве, све оно што је чинио, све што сагледавамо у његовој личности, од далекосежног је значаја за све нас, не само за нашу прошлост, него и за нашу садашњост, а свакако биће и за нашу будућност. Свети Сава је својом мудрошћу и оним што за нас значи као духовни вођа, наш савременик, онај који иде испред нас. О Светом Сави и о његовој дјелатности, која је имала велики значај за средоњвјековну немањићку државу би се могло говорити опширно, али, државе су у овом свијету пролазне категорије. Ми смо се увијек везивали, не само за земаљску отаџбину, која јесте важна, него и за небеску, за небески Јерусалим“.

„То је на најљепши начин у духу Светог Саве изразио наш народни пјевач кроз уста Светог кнеза Лазара у оном одсудном тренутку наше историје „Земаљско је за малена царство“. Том царству се Свети Сава завјештао и из тог царства духовног нама се, на неки начин, вратио и са нама је вјечно као светитељ Божји“, казао је Његово Преосвештенство.

У својој бесједи Владика је нагласио да је од Савиног дјела, које је чинио за вријеме свог живота на земљи, ипак најзначајније оно што је дејствовао за вријеме дугог и тешког ропства под Турцима, чинећи да наш дух не поклекне, да наша вјера не посустане, да не утихне стваралачки замах овог народа.

„Ми смо народ који је стварао културу и у вријеме ропства и то не било какву, већ бриљантну и сјајну културу, свједочећи тако Светосавље. Светосавље је спој духовности, образовања, културе. То је оно што је Свети Сава спојио у својој личности. То је оно чему нас је он учио: писмености, просвећености, прије свега, духовној просвећености која је извор и утока свему што вриједи“.

„Свети Сава, драга браћо и сестре, је наш духовни отац, родитељ и препородитељ, објединитељ цијелог српског народа. Његова улога у оснивању Цркве је свима позната и то његово дјело има трајну вриједност и дан-данас, а тако ће бити и убудуће, без обзира на сва прошла и садашња искушења. Темељ наше духовности је Свети Сава, светогорац и богоносац. Његово оснивање епископија, међу њима и наше Будимљанске епископије, која ће ускоро прославити осам вјекова постојања, представља један, да кажемо, божански чин, чин надахнут божанском мудрошћу, то је, заправо, значило прожимање цијелог народа духом Јеванђеља Божјег, духом истине, правде, вјечних вриједности. И то је оно што је подигло наш народ“.

„Његов отац је био велики владар, његов брат Стефан Првовјенчани, такође велика личност, али, ипак, Свети Сава има највећу заслугу што се наш народ духовно усправио. Свети Сава нас је увео у заједницу зрелих, културних, озбиљних и просвећених народа тадашње Европе и свијета“.

„Дакле, довољно је, драга браћо и сестре, да пред собом имамо овог Божјег човјека, овог неуморног ствараоца, неуморног проповједника Јеванђеља, великог родољупца, великог свјетилника и светитеља, па да знамо којим путем да идемо, да идемо јеванђељским путем, а то је пут Светог Оца нашег Саве, првог Архиепископа српског, васељенског и српског светитеља, јер Светог Саву, да не заборавимо рећи, славимо не само ми Срби, него га славе и Грци и Бугари и Руси и остали православни народи. Он није само српски, он је, ваистину, и васељенски светитељ и то нам је нарочита част.

„Срећан празник Светог Оца нашег Саве, првог Архиепископа српског свима вама! Нека у све домове, све породице, на свој дјеци и цијелом потомству Светог Саве буде његов, а то је Божји благослов“, поручио је на крају обраћања Епископ будимљнско-никшићки Г. Јоаникије.

У умјетничком дијелу програма наступили су: етно група „Ива“ из Добоја, гуслар Зоран Ђекић, хор „Светог Николе“ из Бијелог Поља и рецитатор Михаило Лакићевић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/16258/27.01.2015.%20Vladika%20Joanikije%20Andrijevica%20akademija.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]

Pin It on Pinterest

Share This