Izaberite stranicu

„Свети Сава нас увијек прати, подстиче, буди не само примјером свог светог живота и примјером свог дјела, које је извршио овдје на земљи, него нас он још више кријепи и ободрује наш дух као благодатни заштитник и надахнитељ кроз сва времена, као духовни вођа и објединитељ цијелог српског народа“, рекао је, поред осталог, на Светосавској духовној академији, која је у недјељу 25. јануара 2015.године одржана у Беранама, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Поздрављајући светосавско сабрање, учеснике духовне академије, госте из Бијелог Поља, Мојковца, Никшића и Републике Српске, свештенство и монаштво Епархије, те бројне житеље Берана, међу којима и г.-дина Драгослава Шћекића, предсједника беранске општине са руководством, Преосвећени Епископ је честитао наступајући празник и пожелио да овај велики дан наше Свете Цркве свима донесе радост, здравље, срећу и напредак.

„Свети Сава је више пута походио стару будимљанску Жупу и не треба да заборавимо да је он, између осталих осам епископија Српске Цркве, основао и нашу стару Епископију будимљанску, која ускоро пуни осам стољећа од свог оснивања“.

„Припремамо се да прославимо тај велики јубилеј и пошто смо, прије двије године, обиљежили значајан јубилеј манастира Ђурђевих Ступова вријеме од 2013. до 2019. године сматрамо и доживљавамо као јубиларно вријеме ове Епископије и овог краја. Јубиларно вријеме, по библијском доживљају, је вријеме пуноће, вријеме посебног благослова и изазова за све оно што је од значаја за један народ“.

„А Свети Сава нас увијек прати, подстиче, буди не само примјером свог светог живота и примјером свог дјела, које је извршио овдје на земљи, него нас још више кријепи и ободрује наш дух, као благодатни заштитник и надахнитељ, кроз сва времена, као духовни вођа и објединитељ цијелог српског народа“.

„Још једном вам честитам празник и желим да се што више духовно објединимо, да проширимо наша срца и наше духовне видике и да у том сагледавању боље видимо лице Божје и лице свог ближњег, да на такав начин буде што више братске, хришћанске слоге и љубави међу нама“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Светосавску бесједу одржао је књижевник Милутин Мићовић, који је казао да о Савину дану, у цијелом српском народу, нарастају осјећања братства, сестринства и очинства, те се цио народ осјећа као велика породица. Иако расијани по разним контитентима, свуда гдје се Срби нађу и гдје имају светосавску цркву, међу њима се, истакао је Мићовић, разгоријева и светосавски огањ.

Свети Сава, према ријечима Милутина Мићовића, најављиван је и прије него се родио, а оно вријеме послије само га је потврђивало.

„Браћа великог Немање, а Савини стричеви, поставише управо овдје темеље на којима се српски народ зида већ више од 800 година. Велики кнез Мирослав, подиже цркву Светих апостола Петра и Павла на Лиму, даде да се препише Јеванђеље, које уредише тадашњи краснописци и украсише мајстори слике, да оно и до данас јесте узор духовне љепоте и ослонац мудрости. Зар то Јеванђеље, исписано старом словенском ћирилицом, украшено прекрасним минијатурама хришћанске симболике не најави оног српског Принца, који ће постати и књига и темељ српском народу?!“

„Зар Савин брат Првослав не подиже Ђурђеве Ступове у овом граду и приуготови мјесто гдје ће Архиепископ Сава поставити столицу Будимљанске епископије 1220. Зар Ђурђеви Ступови поред Раса својом висином и љепотом не најавише онога који ће бити духовна висина и љепота у српском народу за сва времена. Зар Велики Немања, градећи Студеницу, не сагради ослонац за државу и Цркву у којој ће потом његов син Свети Сава, вративши се са Свете Горе, бити игуман и одакле ће ширити Христову науку по свом отачаству“.

„Зар се у српском манастиру Хиландару, који подигоше Отац и Син у Богородичином врту, на Светој Гори, и данас не моле српски монаси, који су пошли Савиним стопама, оставивши своју земљу, да би се домогли свог неба. Зар Жича, коју подиже Савин брат Стефан, не постаде ослонац средњовјековног српског краљевства, а Српска Црква баш у Жичи доби свог првог архиепископа у лику Светог Саве“, бесједио је Мићовић.

Основна мисао Светог Саве, тада и данас, подсјетио је Мићовић, јесте духовно уједињење српског народа.

„Он је наставио оно што је почео његов отац Немања, да сабере српски народ у једну државу, а да том државом руководи Божја мудрост. Епископије које је поставио у Стону, у захумској области, на Превлаци, у зетској области, у Будимљи, у рашкој области, у Жичи у области Мораве, у Призрену, на југу своје очевине, у Хвосну, у пећкој области, говоре видно о том, каквом је духовном жеђу горио да сабере српски народ, у једној држави, једном језику, једној Цркви.“

„Све што је дограђено послије Светог Саве опет се ослањало на његову науку и подвиг, на његову љубав према роду. О томе говоре и Милешева на Херцеговини, и Грачаница на Косову, и Пећка патријаршија и Дечани у Метохији, али исто тако у новом времену, многе цркве од Америке до Аустралије, па до оног храма на Врачару, који је слика пламена, којем су плануле његове свете мошти, да га боље виде Срби и сјеверно и јужно од Дунава. Тим пламеном Свети Сава се сјединио, стварно и за сва времена, са свим Србима који су разумјели Христову науку као небески пламен на земљи“, истакао је Милутин Мићовић.

Програм Светосавске академије у Беранама, коју традиционално организују Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Беране, увеличали су: етно група „Ива“ из Добоја, црквени хор „Свете мати Анастасије“, рецитатор Васко Драговић и народни гуслар Зоран Ђекић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This