Select Page

Светом Литургијом и црквено-народним сабором у селу Дужи, код Шавника, који је, благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, одржан у суботу 24. јануара, почеле су овогодишње Светосавске свечаности у Епархији будимљанско-никшићкој и широм Црне Горе.

Литургију у цркви Светог Саве у Дужима служио је јереј Драженко Ристић, парох шавнички. Током свете службе Божје, у којој је вјерни народ приступио Светом причешћу, освештан је и пререзан славски колач. Сабраним вјерницима бесједом се обратио отац Драженко, преносећи благослов и поздраве Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија.

Свештеник Ристић је подсјетио на ријечи Господа Исуса Христа које је упутио својим апостолима, дајући им власт да иду и проповиједају народу Божијем спасење и покајање: „Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учите их да све држе што сам вам заповједио, јер ево ја сам са вама у све дане до свршетка вијека“.

„Те ријечи су дошле и до нас, нарочито преко Светог Саве, у чију славу и част смо се данас окупили, а у име Господа Исуса Христа, који нам је оставио да служимо Свету Литургију, ту највеличанственију службу, у којој се напајамо ријечју Божијом и у којој окушамо храну непролазну, која човјека освећује и просвећује“, рекао је о. Драженко.

Свети Сава је жртвовао себе, одрекавши се престола земаљског, жртвовао је себе да би нас, као народ увео у Свету Литургију, а тиме увео нас у Царство Божије, додао је свештеник Ристић, истичући:

„Овај наш данашњи сабор, браћо и сестре, је прилика да се подсјетимо на живот Светог Саве и да не заборавимо да треба да будемо истински светосавски хришћани и честити људи. Да се сјетимо ријечи Светога Саве о правој вјери, изговореној у манастиру Жичи, да не користи исправност живота без праве и просвећене вјере у Бога, нити нас право исповједање вјере без добрих дела може извести пред Господа, него треба имати обоје, да савршен буде човјек Божји, а не да због недостатка једног храмље живот наш“, поручио је надлежни парох.

Потом је одржан традиционални сабор у славу Светог Саве првог Архиепископа српског – крсне славе Косовчића, чији братственици у дробњачким селима Пошћење и Дужи, већ четрнаесту година за редом, организују светосавске духовне свечаности.

У име братства Косовчића, ријечима добродошлице, обратио се Милорад – Лако Вилотијевић, домаћин скупа.

„Свети Сава као Божји човјек, духоносац и Богоносац, куд год је пролазио оставио је траг, јер је носио Бога живог у својој души и сијао сјеме Јеванђеља Божјег по овој напаћеној земљи, а то сјеме до дана данашњег доноси своје плодове његовим светим молитвама. Ова земља је сва ознамењена именом Светог Саве од манастира Савине у Херцег Новом до Савиног бора у Бихору, Савиног поља надомак Сјенице, Савиних стопа у Плавској жупи, до Савиног брда, Савиних страна и Савиног кука на Дурмитору“.

„Зато и данас вас позивам да се помолимо Светом Сави да нам одмрзне душе, те поново усправи и исправи, да нас врати из развјереног расијања да се његовим духом надојимо и под његовим крстом и језиком молимо“, казао је Вилотијевић.

Светосавску бесједу одржао је професор Веселин Матовић. Срби су, према Матовићевим ријечима, праву, просвијетљену, односно просвећену и освећену, домаћинску кућу, у којој су могли, као и сви други словесни народи, да на свом српском језику и својим писмом – ћирилицом, развијају своју културу, духовност, књижевност, добили са Светим Савом који је унио свјетлост православља.

„Кућу, у којој су постали самосвјестан и самосвојан народ, духовно и морално профилисан, светосавски народ. Народ који је, по узору на своје родоначелнике, своје духовне творце и путовође, Светог Симеона и Светог Саву, као крајњи циљ и смисао свог постојања, умјесто земаљског, изабрао Царство небеско и тиме, једном за свагда, дефинисао свој идентитет. Тај избор својим потписом признао му је Васељенски патријарх, а овјерио визатијски цар у Никеји 1219.године“.

Ова грамата несумњиво је, истиче Матовић, најважнији документ у историји српског народа, његов родни лист и његова крштеница.

Светосавље, односно христољубље и родољубље, током цијеле своје историје подразумијевало је богомнадахнуту везаност за колективни идентитет, за отачество са његовим духовним, историјским и културним вриједностима које један народ, конкретно српски народ, чини самосвојним, али и правдољубивим.

„Зато је Светосавље друго име за Српство, схваћено не само као етничка него првенствено као духовно-етичка категорија. Питање је може ли се бити Србин, а не бити Светосавац, али се, неспорно, може бити Светосавац, а не бити Србин. Многи су нажалост рођени као Срби, али нијесу били Светосавци, него су постали највећи непријатељи Срба и Српства. Светосавац се не постаје рођењем, него духовним узрастањем и зријевањем – усвајањем светосавске љествице вриједности: прво светосавског христољубља, па светосавске етике, па светосавског родољубља, за шта је потребан и тјелесни и духовни подвиг – страдање и жртвовање“, поручио је Матовић.

Он је додао да је Светосавље одувијек било мета напада и осуда, како са истока тако и са запада.

„Изнутра, од самих Срба, напади на Светог Саву почели су тек прије 70 година, да би однедавно, антисветосавље, тј. антисрпство, постало окосница политичке философије данашњих црногорских властодржаца и њима подложних интелектуалних кругова, а Светосавље проглашено ништа мање него фашисоидном идеологијом.
Свети Сава, први српски архиепископ, први српски књижевник, први српски законодавац, први српски библиотекар, реформатор српског писма и језика, задужбинар, ктитор, преводилац, оснивач школа и болница, дипломата и државотворац, помиритељ браће и народа, умјесто да је на првој страници свих наших буквара и прва лекција у свим нашим читанкама, прије десет година, искључен је из свих овдашњих школских програма.“

„Свети Сава је заједно са његовим оцем Светим Симеоном, Светим Петром Цетињским, Његошем, Вуком Караџићем, главна препрека опскурним плановима, који би да, стварањем духовне пометње и расколништвом, српски народ врате у предсветосавско вријеме и учине непостојећим на овим просторима“, сматра Матовић.

Према томе не можемо бити равнодушни, нити смијемо бити малодушни, а још мање осветољубиви, поручио је проф. Веселин Матовић, закључујући своју бесједу ријечима:

„Светосавље није философија песимизма и злопамћења, него вјере, радости, поноса и праштања. Није се Црна Гора одрекла Светог Саве, нити ће се икада одрећи. Зар не видимо како су, све што их више прогоне и што их се гласније одричу, Свети Сава и Свети Симеон, овдје све присутнији и све видљивији.
И ово ваше славље, којим почињу светосавски дани у Црној Гори, доказују да је тако. Оно је доказ да сте остали достојни насљедници Светог Саве и својих предака“.

У програму сабрања у Дужима учествовали су пјесник Јанко Јелић и историчар доц. др Александар Стаматовић, који се осврнуо на актуелне друштвено-политичке околности у Црној Гори.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/16240/25.01.2015.%20Svetosavska%20akademija_Bijela%20kod%20Savnika.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]

Pin It on Pinterest

Share This