Izaberite stranicu

Владари династије Немањића, кнез Мирослав и краљ Урош, поставили су на просторима средњовјековне Црне Горе камен темељац писмености и културе, о чему свједоче бројни записи и културно-историјски споменици из тог времена. Једно од подручја које и дан-данас баштини духовне вриједности династије просвјетитеља и духовника је Бијело Поље које је уједно и колијевка Мирослављевог јеванђеља, писаног ћирилицом на пергаменту, крајем 12. вијека по наруџбини кнеза Мирослава, за потребе цркве Светог апостола Петра. Аутор књиге ,,Цркве у бјелопољском крају” др Јово Медојевић каже да је цркву Св. апостола Петра саградио хумски кнез Мирослав 1196. године, а о зидању храма оставио је запис који је очуван у лунети портала. У запису написаном ћирилицом, народним језиком пише: ,,У име оца и сина и Светог духа, ја син Завидин, раб божји Стјепан Мирослав, кнез хумски, сазидах цркву Светог апостола Петра”.

Медојевић каже да је кнез Мирослав написао и Повељу о баштинским посједима цркве Светог Петра на Лиму, али је тај документ уништен прииликом упада Бугара у Бијело Поље 1253. године. Према ријечима Медојевића, Мирослављево јеванђеље које је написано руком грешног дијака Григорија, најстарији је и најрепрезентативнији споменик старе српске писмености.

Медојевић подсјећа да је црква Светог Петра била сједиште Хумске епископије од 1252. године, а потом Лимске митрополије или Петровске како се другачије звала. У вријеме сеобе Срба, 1691. године црква Светог Петра је претворена у џамију коју су Турци прозвали Фетија. Као џамија постојала је све до 1912. године када је црногорска војска под камандом сердара Јанка Вукотића ослободила Бијело Поље од Турака. Медојевић додаје да је цркву Светог Петра 1923. године освештао патријарх Димитрије, а да је први хумски епископ у овој цркви био Предислав, син краља Стефана, који је поглашен за свеца и кога српска црква слави као Саву Другог.

– Црква Светог Петра била је једно вријеме и катедрална црква Данила Другог – хумског епископа, у којој је он столовао 1316. године. Његово столовање у Бијелом Пољу праћено је живим свештеничким, књижевним и сликарским радом. Као хумски епископ 1324. године постао је поглавар Српске православне цркве, а касније је проглашен за свеца – каже старјешина цркве Светог Петра у Бијелом Пољу протојереј Дарко Пејић.

Она наглашава да су Немањићи на светим водама Лима саградили око стотину цркава и манастира од који су досад обновљене цркве Светог Илије у Томашеву, Свете Богоридице у Вољавцу, Светог Томе у Брзави, а тренутно је актуелна обнова цркве Светог Петра.

Протојереј Пејић каже да се копије фресака из цркве Богородице Бистичке у Вољавцу, која потиче из 12. вијека, чувају у Музеју фресака у Београду.

Највећа црквена библиотека у цркви Св. Николе

Јово Медојевић истиче да је у цркви Светог Николе постојала једна од највећих црквених библиотека, а у том храму чувају се и мошти свешетеномученика Харалампија. У манастиру Морача се чува рука овог светитеља, док је у цркви светог Николе на Подврху, изнад бјелопољске Бистрице, похрањен дио његове чеоне кости, а у Никољцу два кичмена пршљена. У овој цркви сачувано је фрескосликарство и многе сцене из живота и страдања Христова, као и сцене из живота Светог Јована Претече. Ту су и преко тридесет икона на дрвету и иконостас који је 1723. године израдио Максим Тујковић, као и дјела породице Лазовић.

Милован Нововић

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This