Izaberite stranicu

У православној цркви Св. Николе у Котору на Богојављење је освећена вода, која је „нетљена“ – нетрулежна. Водокршће (Крстовдан), Богојављење и Јовањдан празници су узајамно повезани чином Христовог крштења. Литургија је одржана уз карактеристични усклик свештеника: „Бог се јави“ и одговор вјерника: „Ваистину се јави“. Вјерни народ окупио се око старог бакарног казана да захвати воде у флаше и понесе кући за здравље, да се пије сваки дан по гутљај, или по потреби, у случају болести. За разлику од других средина са традицијом израњања Часног крста из воде, у Которској парохији свештеници традиционално на Богојављење обилазе домове вјерника и благосиљају их овом водицом.

– Свештеници од Водокршћа (дан прије) и наредних неколико дана по Богојављењу (и на Јовандан) иду у све домове људи који славе, или не славе, а желе да им свештеник дође, долазе да им благослове домове. Пјевајући Богојављенски тропар „Во Јордање“ свештеници им попрскају кућу овом водом. Которска парохија има 800 домаћинстава која славе, а поред њих има већи број људи који из неких разлога не славе, али желе да им свештеник дође и да им се благослови дом овом богојављенском водицом, чак има и један број католика, који нас позивају за тај благослов. Будући да су свештеници заузети идући по кућама и благосиљајући домове, обичај израњања Часног крста из воде у Котору није имао култну традицију, објашњава отац Немања Кривокапић.

Ово је диван велики дан, на који се благодат Духа Светога спушта на воду, казао је отац Момчило Кривокапић. На ријеци Јордан, Он, коме није било потребно крштење, спушта се да га крсти Јован, највећи рођени од жене. Кад се Јован нећка, Он каже: „Пусти да испунимо Божју правду“, да покаже да ће он први учинити све оно што је закон Божији, па сви за њим даље. Он је уласком у Јордан осветио и воду и дао нам „могућност да се и ми поново родимо водом и духом“. Њему није било потребно крштење, али је било потребно нама, да се води поврати њено достојанство, објашњава парох.

– Зато сваке године на данашњи дан освећујемо воду. Ми грешни, недостојни, али канонски свештеници, можемо да будемо не знам како и лоши и добри, свачију молитву данас Господ чује и ова вода више није обична, она се више не може кварити. Свако од вас то може испробати. Ни краћег обреда ни важнијег, свештеник покропи кућу и да благослов за годину у коју смо већ ушли, да та година буде благословена и све оно што радимо. Тај благослов треба стећи и зарадити, а од нас Господ не тражи ништа посебно, но само да испунимо оно што је нормално да човјек чини: да никоме не желимо зла, него да чинимо добро, да никоме не завидимо, не мрзимо никога, него да чинимо оно што произилази из двије велике заповјести господње: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом мишљу својом и свом душом својом и љуби ближњега свога као самога себе“, то треба испунити и онда ћемо бити у љубави Божјој, а када смо у љубави Божјој, онда смо на правоме путу, да има смисла што живимо. Живјећемо, јер је жив Господ Бог наш и живјеће душе наше, поручио је отац Момчило благосиљајући богојављенском водицом вјернике.

Мирјана Д.Поповић

Извор: Дан

Фото: Архива

Pin It on Pinterest

Share This