У књижари Матице српске у Подгорици архитекта Андрија Маркуш одржао предавање „Његош као архитекта“ (видео)

Полазећи од 1925, то јест од тада великог признања Његошевом градитељском умијећу изјавом руског академика Николаја Краснова, долазимо до 2008, кад Његош као градитељ бива заступљен у Лексикону неимара у издању ,,Грађевинске књиге,, , Београд и у избору – књизи ,,50 НЕИМАРА ЦРНЕ ГОРЕ,, , аутора А. Маркуша, у издању ,,Архитектонског форума,, Подгорица… Неки градитељски принципи примијењени су и на Рајтовом Гугенхајмовом музеју у Њујорку.
Овдје је, поред осталог, подробно елаборирано да је Његош са градњом на врху Ловћена неупоредиво исправније примијенио све архитектонске принципе од оних како је Мештровић на истом мјесту урадио. То је у упоредној форми А. Маркуш представио стручној јавности у гласилима „Архитектура“, бр. 36, Београд, децембра 2000. и у ,,ДаНС-у,, , бр. 45, Нови Сад, марта 2004.
ЊЕГОШ КАО АРХИТЕКТА, ДИЗАЈНЕР И ЗАЧЕТНИК ПРВЕ УРБАНИЗАЦИЈЕ ЦЕТИЊА неправилно био је у сјенци својих генијалних дјела у поезији, иако смо знали за паралелизам великих успјеха у више области не само Леонарда и Микеланђела, уз чињеницу да је довољно само једно изузетно дјело да се неко доминантно забиљежи у умјетности, науци и другом, како је код нас са Мостом на Тари урадио Мијат Тројановић… Корбизије је почео сликарством а завршио архитектуром. Лапидаран израз погодује како поезији тако и архитектури: кад ,,мање постаје више,, , примијењено и код Његоша.