Izaberite stranicu

Више пута досад сам се, и то бирајући ријечи и уздржавајући се од оштрих коментара, освртао на званичне ставове Министарства за људска и мањинска права и актуелног министра др Суада Нумановића у дијелу који се тиче остваривања права на слободу вјероисповијести. Признајем да министар Нумановић не престаје да, најблаже казано, уноси буру међу православне вјернике и то све за вријеме благих дана.

У дневним новинама „Дан” (4. јануар 2015. г.) Нумановић је саопштио више проблематичних и нетачних информација и то у дијелу који се тиче православне вјероисповијести и Цркве у Црној Гори. Не спорим, наравно, право Нумановићу да саопштава своје ставове и виђења одређених питања. Али, овом приликом морам да истакнем да би, барем када су православни хришћани у питању, Нумановић и као припадник исламске вјероисповијести морао да покаже мало више сензибилитета држећи се морала, истинитости и праведности.

Нумановић је саопштио да је Црна Гора ”прва балканска, а друга већински православна држава послије Русије, која је закључила Темељни уговор са Светом столицом”. Иако бих ја, заиста, волио да у Уставу Црне Горе и другим општим актима стоји, као што је некада било, и то да је Црна Гора већински православна држава овом приликом морам да нагласим да данашња држава Црна Гора није православна него грађанска држава. Црногорско друштво јесте друштво у коме православно становништво већинско, али, без обзира што је љекар по струци, „Нумановић би морао да зна да појам друштва и државе није исти. Можда би, руку на срце и узевши хипотетички, Нумановић волио да је Црна Гора у својим темељним правно-политичким актима дефинисана и нормирана као православна држава, али онда то треба да саопшти на другачији начин.

Поређење Црне Горе и Русије по питању потписивања Темељног уговора са Светом столицом је крајње неумјесно и непримјерено. Нумановић би, кад се већ упустио у компаративне анализе, морао да зна да је Русија, за разлику од Црне Горе, укинула социјалистички закон о вјерским заједницама и донијела нови закон којим је уважила чињеницу своје мултиконфесионалности, али и чињеницу да је она историјски православна држава са већинским православним становништвом које духовно припада Московској Патријаршији. Русија је, дакле, прво регулисала односе са већинском Православном црквом, а потом и са другим вјерским заједницама укључујући и Римокатоличку цркву. То није особеност само данашње Русије него и других европских држава. Црна Гора је урадила супротно. Заслугом министарства и министра Нумановића још увијек је на снази социјалистички Закон о правном положају вјерских заједница, а уговори су потписани са мањинским вјерским заједницама. Да ли је то за хвалу и дику нека свако процијени по својој мјери.

Нумановић говори о ”православним црквама у Црној Гори” и притом се, без зазора, позива на Русију. И у Русији, и то много више него у Црној Гори, постоји безброј самозванаца и рашчињених свештеника, који су основали и још увијек оснивају некакве своје ”православне цркве”. Али, руским државницима не пада на памет да самозванце стављају у исту раван са канонском Московском Патријаршијом као многонационалном Црквом која има духовну јурисдикцију у Русији, Украјини, Бјелорусији, Естонији, Молдавији, Азербејџану, Казахстану, Киргизији, Литванији, Летонији, Таџикистану, Туркменистану, Узбекистану, па чак и у Јапану. Било би умјесно да се министар Нумановић макар површно упознао са тим подацима прије него што је изнио спорне ставове.

Говорећи даље о потписивању уговора, Нумановић је, по ко зна који пут саопштио, да је ”Влада отворена и спремна на дијалог у том правцу и даље унапређење сарадње”. Није питање за мене како министар говори у име Владе. Било би добро да Нумановић каже шта је он, током двије године мандата, учинио у том погледу? Мислим да би много више простора требало да се наведе шта све министар са својим сарадницима није учинио у том погледу у претходном периоду. Министар прећуткује чињеницу да је дијалог једнострано прекинут након што је Суад Нумановић постао министар.

Посебно је нетачан министров навод у вези скандалозног поступања МУП-а Црне Горе по захтјевима православног свештенства и монаштва за одобрење привременог боравка. Нумановић наводи да, у случају православног свештенства и монаштва, ”према његовим сазнањима, Закон о држављанству, који је у надлежности МУП-а, није прекршен”. Нумановић има право на своје изворе и сазнања, али нема право да обмањује јавност. Одговорно тврдим да се министар Нумановић никада није званично заинтересовао у Митрополији црногорско-приморској како би се упознао са природом овог проблема. Вјероватно је о томе информације тражио у МУП-у и, наравно, добио је погрешне информације.

Прво, Нумановић не зна да није у питању Закон о држављанству него Закон о странцима. Друго, Управни суд је у више десетина пресуда утврдио да је ријеч о незаконитим рјешењима или о кршењу закона, али љекар и министар Нумановић сматра да ту материју боље познаје од судија Управног суда. Треће, посебно зачуђује чињеница да су америчка и бриселска администрација боље уочиле дискриминацију православног свештенства и монаштва од министра Нумановића коме је то посао и изворна надлежност.

Имајући у виду ове наводе, нерад и лоше међуљудске односе у Министарству за људска и мањинска права (запослени у том ресору бјеже као ђаво од Крста откад је Нумановић засјео у министарску фотељу), дјелање по принципу ”лези љебу да те једем”, са жаљењем закључујем да министар Суад Нумановић не доприноси рјешавању проблема него их беспотребно умножава.

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This