Izaberite stranicu

У Центру за културу у Мојковцу синоћ је одржана свечана академија поводом 99 година од славне Мојковачке битке, на којој су бесједили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

Владика Јоаникије је у поздравном слову рекао да Мојковачка битка представља продужетак косовске етике.

“У ове божићне дане сабрали смо се да се подсјетимо Мојковачке битке која се догодила тачно прије 99 година. Припремамо се да идуће године велики јубилеј обиљежимо на достојан начин, да се сви заједно удружимо, јер на то нас обавезују жртве мојковачких јунака који бранише огњишта, вјеру, своју отаџбину и изгинуше за своју браћу и за будућност своје дјеце”, рекао је Владика.

Владика Јоаникије је рекао да су мојковачки јунаци, поред тога што су изгијули за одбрану вјере и отаџбине, своје животе положили и за своју браћу да би омогућили одступницу и спас сбијанској војсци.

“То је велика жртва и она, као таква, има свештени и религиозни карактер. Због тога је она ушла у народну душу и поезију, али није још у уџбенике. Но, доћи ће вријеме, ако Бог да, и за то”, поручио је Владика Јоаникије.

Митроплит Амфилохије је казао да се власт у Црној Гори у наше вријеме одрекла свега онога што овај историјски догађај значи у нашем народу. Он је подсјетио да је црногорска Влада признала независност јужне српске покрајине, те да се тим чином одрекла и саме Црне Горе, чији народ је нераскидиво везан историјом и традицијом за Метохију.

Он је рекао да се нада да Хашим Тачи долази у Црну Гору како би ”вратио кључеве од 30.000 кућа оних који су прогнани са Косова и овдје живе као просјаци”.

”Надам се да долази и да нашем премијеру Ђукановићу врати оно што је за вријеме Зетске бановине припадало Црној Гори и да му каже ‘ево ти, човјече, Метохија. Враћам оно што сам отео”, рекао је Владика Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је казао да би ”ако Тачи врати Црној Гори оно што јој припада, Ђукановић и други схватили да су се признавањем независног Косова одрекли и Црне Горе”.

”Признавањем независног Косова пљунули су на краља Николу Првог Петровића, али су се одрекли и онога што је значила Мојковачка битка. Ако би Тачи вратио оно што је све до 1945. било црногорско, тиме би се васпоставила права Црна Гора”, рекао је он додајући да је Зетска бановина имала преко 30.000 км2 и да је између осталог обухватала Пељешац, Стон, Мљет, Дубровник, територију до ријеке Наретве…

”И Рашку област, Нову Варош, Нови Пазар до Митровице, а и крај до Ђаковице и до Призрена. Тако је било до 1945. када се догодило черечење Косова, а тиме и Црне Горе”, рекао је он .

“Мојковац је био жртвовање себе за спас свога брата и сви они који су погинули у Мојковачкој бици буктиња су жртве која је по својој природи христолика, која се догодила на три дана три српска Божића. Црква све памти, а други заборављају и мијењају своје памћење. А у наше вријеме, ја се бојим да су многи од наших обољели од мувљег памћења. Ако је неко оболио од мувљег памћења, свако може да му буде господар, да га води и заводи.

Митрополит Амфилохије је казао да ”ће увијек бити оних који ће сопствене интересе и интересе дебелог цријева проглашавати за идеологију”.

– Када су Италијани 1941. године дошли на Цетиње било је толико шпијуна да су се морали бранити од њих. На другим мјестима били су принуђени да шпијунима плаћају, а на Цетињу су били принуђени да одреде посебан дан за њих када ће да шпијају – навео је Амфилохије.

Он је, такође, Мојковачанима сугерисао да се не одрекну ћирилице, подсјећајући да је недавно добио позивницу из Престонице на латиничном писму, на коју се није одазвао.

Митроплот Амфилохије је казао да за три дана и три српска Божића такве битке као Мојковачке и крвопролића није било од кад људи памте, и да су то ријечи које је записао учесник те битке, знаменити народни пјесник Радован Бећировић Требјешки. Како је истакао митрополит, Мојковачка битка не само да има историјски значај, већ је дубоко уклесана и урезана у свако срце и разум трезвених Црногораца тога времена, па до данас.

Иначе, академија је отворена пјесмом краља Николе “Овамо, онамо” што је Митрополиту, како је казао, причинило изузетно задовољство, јер је, каже, та пјесма химна, коју су пјевали и учесници Мојковачке битке. Такође, истакао је, благодарећи тој химни 1912. године дошло је до особођења ових крајева од вјековног турског ропства, као и до ослобођења Косова и Метохије.

Према ријечима Митрополита Амфилохија, када је дошло до рата за Скадар, а многи то не знају, склопљен је тајни споразум између краљевске војске Србије и војске Црне Горе да када се Скадар ослободи дође до уједињења Србије и Црне Горе. Ипак, до тога није дошло, али је Први свјетски рат и његов почетак ујединио Србију и Црну Гору, што се потврдило и Мојковачком битком.

– Свети Петар Цетињски имао је план стварања Српског царства и било је ријечи да он буде краљ Далмације, да Дубровник и читав тај крај буду у Српском царству и да то буде основа обнове Душановог царства. Све што се после тога догађало и за вријеме Светог Петра Другог тајновидца било је усмјерено у том парвцу, што потврђује и његова поезија – казао је Амфилохије, додајући да је Петар Други био дубински везан за Косово и Метохију, додајући да чак и када је краљ Никола био у избјеглиштву и када је дошло до питања устројства цркве и обнове Пећке патријаршије краљ Никола није био против тога, већ је остало записано у “Гласу Црногорца” “то је оно за шта сам се ја борио читавог свог живота и зашто сам ја и поставио Гаврила Дожића за свога првог Пећког миторполита да преко њега дођем до обнове Пећке патријашије”.

– Једино се бунио краљ Никола што је сједиште привремено Српске цркве било у Карловцима, а не у Пећкој патријаршији. То је једини његов протес био и то говорим због онога што сада имате групицу духовних делинквената који су лишени и оних који инструишу у својој идеологији и оних који сада измишљају неку своју причу и о цркви и о Митрополији црногорској која је вјековима била саставни дио Пећке партијаршије од времена Светог Саве – казао је Амфилохије, додајући да и са те стране гледа на Мојковачку битку и преко личности великог партијаха Српскога Гаврила Дожића, најзначајније духовне личности у Европи 20. вјека.

– Мојковац је био жртвовање себе за спас свога брата и сви они који су погинули у Мојковачкој бици буктиња су жртве, која је по својој природи Христолика, која се догодила на три дана на три Српска Божића. Црква све памти, други заборављају и мјењају своје памћење, а у наше вријеме ја се бојим да су многи од наших обољели од мувљег памћења. Ако је неко оболио од мувљег памћења свако може да им буде господар, да их води и заводи, поготово ако их води ради њихових интереса, нарочито ради њиховог дебелог цријева; да њега испуне и напамет им пада да то прогласе за врхунску идеологију – истиче Митрополит Амфилохије подсјећајући на пјесму “док је мене у кеси новаца и Црној Гори трговаца учинићу што је мени драго” и каже да се ништа није промијенило до данас.

– Цесари и новци – надамо се да ћемо добити, да ће европска заједница златне паре да дијели Црногорцима. Вјерни њима ми хрлимо. Добро је да будемо заједно са њима, али добро је да памтимо и оно што се овде догодило, не освете ради већ мудрости ради онога што се догодило 1914, 1918, 1941. и 1944, као и ради онога што се догодило 1990. и 1995. године, а нарочито оног што се догодило 1999. године – истакао је митрополит. Рекао је да треба памтити Мојковац, Васкрс 1941. и 1944, као и Васкрс када је било бомбардовање Косова и Метохије, а прича се наставила и у наше вријеме – казао је Митрополит.

На Бојној њиви се бранила и вјера

Епископ будимљанско-никшићки Јаоникије на академији је казао да Мојковачка битка поред историјског значаја има и етички и представља продужетак косовске етике.

– У ове божићне дана сабрали смо се да се подсјетимо Мојковачке битке која се догодила тачно прије 99 година. Припремамо се да идуће године велики јубилеј обиљежимо на достојан начин, да се сви заједно удружимо јер на то нас обавезује жртва мојковачких јунака који бранише огњишта, вјеру, своју отаџбину и изгинуше за своју браћу и будућност своје дјеце. Поред одбране отаџбине и својих домова и своје вјере, мојковачки јунаци су гинули за своју браћу да би омогућили одступницу и спас србијанској војсци. Али при помену Мојковачке битка, захваљујући најприје команданту сердару Јанку Вукотићу и осталим свјетлим личностима, не можемо изоставити Милоша Меденицу, Љуба Полексића, Петра Мартиновића, али ни оне регруте, младиће који су својим грудима бранили положаје и жртвовали се за ослобођење Бојне њиве – казао је Јоаникије. Истакао је да је захваљујући њима та битка велика жртва и да има свештени и религиозни смисао. Због свега тога, рекао је Епископ Јоаникије, та битка је ушла у поезију и у душу, али није још у уџбенике.

– Није ушла како ваља у уџбенике историје, географије и етике, али доћи ће вријеме ако Бог да и за то. Захваљујући тим јунацима, на Мојковчаку битку и на јунаке Мојковачке битке није пала никаква сумња, што се нажалост догодило са онима који су бранили Ловћен. Међутим, на велику жалост и на несрећу коју трпимо пала је сумња на најславнију кућу Црне Горе, на кућу Петровића. Али, историја ће још да се бави Мојковачком битком, бавиће се и црква и наш народ. Ми његујемо сјећање на те велике славне догађаје и личности, који су за примјер. Заиста ред је да сви заједно споменемо мојковачке јунаке, њихово јунаштво, херојство и њихове жртве – поручио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

У умјетничком програму учествовали су Српско пјевачко друштво „Светосавник” из Подгорице, народни гуслари Бошко Вујачић и Миленко Калезић, етно појци Љуба Манасијевић, Даница Никић и Милош Стаменковић и драмски умјетник Иван Вучковић.

Рајо Војиновић; Јелена Шћепановић (Дан)

[wpaudio url=”http://www.svetigora.com/audio/download/16162/10_01_2015_akademija_u_mojkovcu.mp3″ text=”Тонски прилог Радија Светигора”]

Pin It on Pinterest

Share This