Select Page

Мо­но­гра­фи­ја „Ма­на­стир Ко­си­је­ре­во“ чи­ји је аутор Че­до­мир Зе­но По­по­вић пред­ста­вље­на је у ком­плек­су овог ма­на­сти­ра ко­ји се на­ла­зи у бањ­ском се­лу Пе­тро­ви­ћи. Књи­га је штам­па­на с бла­го­сло­вом епи­ско­па бу­ди­мљан­ско-ник­шић­ког Јо­а­ни­ки­ја. По­по­вић, ина­че ар­хе­о­лог по стру­ци и зва­њу, на ви­ше од 260 стра­на уткао је го­то­во 200 раз­ли­чи­тих до­ку­ме­на­та, фак­си­ми­ла, ка­ра­та и фо­то­гра­фи­ја ко­ји на јед­ном мје­сту свје­до­че исто­ри­ју ко­си­је­рев­ске све­ти­ње ду­гу ви­ше од се­дам вје­ко­ва. Вла­ди­ка Јо­а­ни­ки­је за­хва­лио се По­по­ви­ћу на ду­го­го­ди­шњем тру­ду за­хва­љу­ју­ћи ко­јем је ко­нач­но за­бли­ста­ла цје­ло­куп­на исто­ри­ја овог зна­ме­ни­тог све­ти­ли­шта Ис­точ­не Хер­це­го­ви­не и да­на­шње Цр­не Го­ре.
– По­по­вић нам мо­но­гра­фи­јом ши­ри ви­ди­ке, на­ма ко­ји смо не­што чи­та­ли и пи­са­ли о ма­на­сти­ру. Књи­га све­ти­њу при­је све­га ста­вља у ши­ри кон­текст пре­да­ња и пам­ће­ња све­ти­ња у Ста­рој Хер­це­го­ви­ни, укор­је­њу­је је у на­шој ду­хов­ној ба­шти­ни и на­зна­чу­је ње­ну из­у­зет­ну уло­гу, зна­че­ње ме­ђу свим све­ти­ња­ма и све­ти­ли­шти­ма Ис­точ­не Хер­це­го­ви­не. Мо­но­гра­фи­јом, да­нас, на по­чет­ку 21. ви­је­ка, за­бли­ста из та­ме за­бо­ра­ва и ис­под во­де Би­лећ­ког је­зе­ра ова све­ти­ња. По­по­вић ни­је на­пи­сао са­мо исто­ри­ју, ова се књи­га чи­та и као ро­ман и као еп, али и као по­е­зи­ја, што јој да­је на­ро­чит њен зна­чај – бе­сје­дио је епи­скоп Јо­а­ни­ки­је.
Про­мо­ци­ја мо­но­гра­фи­је одр­жа­на је по­во­дом ви­је­ка од ка­да је све­ти­ња у исто­ри­ји мо­жда по­нај­ви­ше и по­стра­да­ла, а ка­да су је до те­ме­ља по­ру­ши­ли Аустро­у­га­ри. Пре­ма пре­да­њу исто­ри­ја ма­на­сти­ра Ко­си­је­ре­во се­же у нај­ду­бље вје­ко­ве хри­шћан­ске исто­ри­је, али пи­са­на исто­ри­ја ње­го­во по­ста­ње би­ље­жи мно­го ка­сни­је. Ма­на­стир­ска цр­ква по­све­ће­на је Ро­жде­ству Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це и пре­ма тим пи­са­ним до­ку­мен­ти­ма са­гра­ђе­на је по­чет­ком 14. ви­је­ка и би­ла је смје­ште­на на ли­је­вој оба­ли ри­је­ке Тре­би­шњи­це. Ма­на­стир­ски ком­плекс Тур­ци су по­ру­ши­ли 1807. го­ди­не, а на­род ју је об­но­вио де­сет го­ди­на ка­сни­је тру­дом ха­џи Ди­о­ни­си­ја (До­бри­ћев­ца). Због из­град­ње Би­лећ­ког је­зе­ра све­ти­ња је пре­мје­ште­на на ло­ка­ци­ју Стра­жни­ца у бањ­ском се­лу Пе­тро­ви­ћи, а ње­но пре­мје­шта­ње тра­ја­ло је од 1966-1979. го­ди­не.
Др Го­ран Ко­мар ка­зао је да ће мо­но­гра­фи­ја до­при­ни­је­ти очу­ва­њу тра­ди­циј­ског хо­да и на­ро­да и на­ше све­те цр­кве. По­по­ви­ће­ва књи­га, на­гла­сио је исто­ри­чар Мир­ко Пе­ро­вић, осим ду­хов­ној, при­па­да и исто­риј­ској ли­те­ра­ту­ри. Ра­де­ћи на књи­зи аутор је ко­ри­стио и до­ку­мен­та­ци­ју ар­хи­ва Цр­не Го­ре и Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, па је тим при­је мо­но­гра­фи­ја цје­ло­ви­ти­ја и пот­кре­пље­ни­ја. Про­фе­сор Ве­се­лин Ма­то­вић ка­зао је да је мо­но­гра­фи­ја на­пи­са­на чи­стим и пра­вим је­зи­ком срп­ско­га на­ро­да. Аутор је ис­по­што­вао основ­ни прин­цип Ву­ка Ка­ра­џи­ћа, а то је да је циљ је­зи­ка ја­сно­ћа ко­ја под­ра­зу­ми­је­ва ја­сно­ћу ми­сли и зна­ња.

Биљана Бра­шњо

Извор: Дан

Фото: eparhija.me

[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/16365/17.02.2015.%20OGLEDALO_Promocija%20knjige%20o%20manastiru%20Kosijerevo.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]

Pin It on Pinterest

Share This