Монографија „Манастир Косијерево“ чији је аутор Чедомир Зено Поповић представљена је у комплексу овог манастира који се налази у бањском селу Петровићи. Књига је штампана с благословом епископа будимљанско-никшићког Јоаникија. Поповић, иначе археолог по струци и звању, на више од 260 страна уткао је готово 200 различитих докумената, факсимила, карата и фотографија који на једном мјесту свједоче историју косијеревске светиње дугу више од седам вјекова. Владика Јоаникије захвалио се Поповићу на дугогодишњем труду захваљујући којем је коначно заблистала цјелокупна историја овог знаменитог светилишта Источне Херцеговине и данашње Црне Горе.
– Поповић нам монографијом шири видике, нама који смо нешто читали и писали о манастиру. Књига светињу прије свега ставља у шири контекст предања и памћења светиња у Старој Херцеговини, укорјењује је у нашој духовној баштини и назначује њену изузетну улогу, значење међу свим светињама и светилиштима Источне Херцеговине. Монографијом, данас, на почетку 21. вијека, заблиста из таме заборава и испод воде Билећког језера ова светиња. Поповић није написао само историју, ова се књига чита и као роман и као еп, али и као поезија, што јој даје нарочит њен значај – бесједио је епископ Јоаникије.
Промоција монографије одржана је поводом вијека од када је светиња у историји можда понајвише и пострадала, а када су је до темеља порушили Аустроугари. Према предању историја манастира Косијерево сеже у најдубље вјекове хришћанске историје, али писана историја његово постање биљежи много касније. Манастирска црква посвећена је Рождеству Пресвете Богородице и према тим писаним документима саграђена је почетком 14. вијека и била је смјештена на лијевој обали ријеке Требишњице. Манастирски комплекс Турци су порушили 1807. године, а народ ју је обновио десет година касније трудом хаџи Дионисија (Добрићевца). Због изградње Билећког језера светиња је премјештена на локацију Стражница у бањском селу Петровићи, а њено премјештање трајало је од 1966-1979. године.
Др Горан Комар казао је да ће монографија допринијети очувању традицијског хода и народа и наше свете цркве. Поповићева књига, нагласио је историчар Мирко Перовић, осим духовној, припада и историјској литератури. Радећи на књизи аутор је користио и документацију архива Црне Горе и Босне и Херцеговине, па је тим прије монографија цјеловитија и поткрепљенија. Професор Веселин Матовић казао је да је монографија написана чистим и правим језиком српскога народа. Аутор је испоштовао основни принцип Вука Караџића, а то је да је циљ језика јасноћа која подразумијева јасноћу мисли и знања.
Биљана Брашњо
Извор: Дан
Фото: eparhija.me
[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/16365/17.02.2015.%20OGLEDALO_Promocija%20knjige%20o%20manastiru%20Kosijerevo.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]