Select Page

Данас, драги оци, браћо и сестре, када света Православна Српска Црква слави Божић, дан када се родио Спаситељ васељене, поздрављам Вас древним поздравом: Мир Божији, Христос се роди!

Данас нам се опет свима открива тајна којом почиње наша православна вјера и на којој почива наш живот, а то је да Исус Христос, као један од Свете Тројице, Син Божији, Бог силни, којег са Оцем и Светим Духом исповједамо као Творца неба и земље, свега видљивог и невидљивог, постаје човјек. Човјек од крви и меса, са душом живом, са мислима и осјећањима и свим оним што једног човјека чини човјеком. Зачет од Духа Светога у утроби Пресвете Богородице Марије, рађа се као дјете, при том остајући и даље Бог. Наш народ га зато од милоште зове Божић или богић. Рађа се као дјете, онако како је јеврејски пророк у Старом завјету наговјестио: „Јер нам се роди дјете, син нам се даде којему је власт на рамену и име ће му бити: дивни, савјетник, Бог силни, отац вјечни, кнез мирни.“ (Ис 9,6). Дакле, прије 2015 година, у хладној витлејемској пећини, на сјену, међу животињама, у јаслама, испунило се старозавјетно пророштво, по којем се рађа наш Спаситељ. Какав призор! Немајући куд, бјежећи од људске злобе и невјере, Пресвета Богородица са својим заручником Јосифом се зауставља у селу Витлејему надомак Јерусалима, гдје у пећини, у крајњој скромности, тишини, далеко од очију јавности, доноси на свијет, ни мање ни више него сâмога Бога.

Интересантно је да је овај догађај од раних дана па све до данас, био и остао камен спотицања за невјернике и противнике Цркве. Они, судећи по свом разуму и животном стилу, нису могли да прихвате чињеницу да Бог силни, Творац неба и земље, може уопште да се роди као човјек, а камоли тек да допусти себи толико „понижење“ да буде рођен на такав начин и у таквим условима. Неки од њих и данас су убјеђени да Месија тј. Христос може да се роди само као син неког свјетског моћника, који има велике политичке моћи и при том ужива у свим земаљским благодатима и луксузу, и никако другачије.

А како ми Хришћани треба да гледамо и шта се од нас очекује да видимо у овом великом божићном догађају? Ништа друго, оци, браћо и сестре, него оно што и црквени пјесник, који је написао и запјевао: „Видим необичну и преславну тајну: небо−пећину, престол херувимски−Дјеву, јасле−мјесто гдје је положен Христос Бог који се не може мјестом обухватити, којег у пјесмама прослављамо“(Девета пјесма божићне Катавасије). Божић је, дакле, браћо и сестре, постао начин на који ми Хришћани гледамо на живот. Могли бисмо рећи да је Божић наш вид. Знајући то велики цетињски пустињак владика Петар ΙΙ Петровић Његош, не без разлога је пјевао: „Нема дана без очињег вида, нити славе до Божића“. Узимајући све то у обзир, могли бисмо још рећи и то, да од тога како гледамо на Божић, зависи какви смо људи. Зато, старајмо се браћо и сестре да у Божићу, видимо најмање двије ствари, како бисмо били истински православни Хришћани, данас. Прва је вјечна-теолошка, по којој пред собом треба стално да видимо како у Христу силази Небо на земљу, тј. како Логос Божији постаје тијело (Јн 1,14) показујући на тај начин своје крајње смирење и љубав. При том, треба да видимо и то, да божанска сила и моћ, нису ни налик силама и силницима овога свијета који се служе насиљем, већ се „сила Божја у немоћи показује“ (2 Кор.12,9), тј. у немоћном а вјерном дјетету Исусу Христу, који је силан због своје љубави, а моћан због своје благости, скромности и послушности. Да нам Бог да, такву силу и моћ!

А друга ствар коју треба да видимо је практично-људска, по којој гледајући пред собом истог Богомладенца Христа видимо Богочовјека који гори од ревности да испуни вољу свог небеског Оца, па без икакве филмске сентименталности прихвата да се роди у витлејемским јаслама, практично без икакве материјалне сигурности. Ово треба нарочито да имају у виду данашњи родитељи! Јер нажалост, често се под притиском модерне људске цивилизације сматра да добро и мир наше дјеце јесте искључиво добро и мир као материјална сигурност. Као плод таквог мира рађа се оно што гледамо ових дана у нашој отаџбини Србији, гдје је на прагу да се уведе закон о заштити дјеце од родитеља, по којем ће наша дјеца бити толико ушушкана у свом комфору, имати мир загарантован законским флоскулама. Свјесни да се ради о фантому и лажи, ми Вам желимо истински мир Христов, који даје Бог Отац а стиче се благодаћу Духа Светога. Плодови таквог мира су мир са Богом, мир са ближњима, и на крају мир са собом.

Желећи Вам такав мир, на Божић који је још и празник мира, и срећно и благословено 2015. љето благости Господње, Ми Вас опет поздрављамо уз наш архијерејски благослов, древним божићним поздравом:

Мир Божији, Христос се роди! Ваистину се роди!

Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом Господом нашим,

Епископ средњоевропски СЕРГИЈЕ

О Божићу 2014.

Извор: СПЦ

Pin It on Pinterest

Share This