Рјешењем Управе за некретнине Подручне јединице Будва од 25. марга 2010. године, хотелска група Будванска ривијера постала је власник цркава Преноса моштију Светог Стефана, Светог Стефана, Преображења господњег и рушевина храма Светог Александра Невског, који се налазе у парохији манастира Прасквица на острву Свети Стефан. Иако су у стварном посједу Митрополије црногорско-приморске (МЦП), ове цркве су одлуком будванског катастра постале својина акционарског друштва Будванска ривијера, које је у листу непокретности број 750 КО Свети Стефан уписано као њихов власник.
Цркве су на основу рјешења о национализацији прво биле друштвена својина, са правом коришћења Општине Будва, затим је право коришћења пренијето на ХТП Будванска ривијсра, да би ово предузеће, према нашим сазнањима, након ступања на снагу Закона о својинскоправним односима, којим је укинуто право коришћења као институт, поднијело захтјев за упис права својине у пуном обиму на острву Свети Стефан и свим објектима који се на њему налазе. То је Управа за некретнине ПЈ Будва и учинила, након чега су острво, објекти и три цркве уписане као право својине акционарског друштва Будванска ривијера.
Иако се ови црквени објекти налазе у власништву Митрополије црногорско-приморске од њихове изградње, они су 1960. године обухваћени поступком национализације најамних зграда и грађевинског земљишта, када су национализоване супротно тадашњим законима. Без обзира што Закон о национализацији чланом 11 прецизира објекти који служе вјерским заједницама за вршење њихове вјерске дјелатности не могу постати друштвена својина, тадашњи Народни одбор Општине Будва донио је 26. септембра 1960. године рјешење којим су цркве Св. Стефана и Преноса моштију Светог Стефана ипак проглашене друштвеним добром.
Управа за некретнине ПЈ Будва, као правни следбеник Народног одбора Општине Будва, поступајући по захтјеву Митрополије црногорско-приморске за оглашавањем ништавним дијела рјешења о национализацији у односу на вјерске објекте, одбила је да исправи грешку свог претходника, цијенсћи да је неблаговремен.
На основу члана 260, став 1 тачка ЗУП-а, наведено рјешење треба огласити ништавним у дијелу национализације двије цркве, јер његово извршење није било могуће пошто су наведене цркве по својој намјени вјерски објекти у којима друштвена заједница, у чију корист су експрописане, није могла вршити вјерске обреде, нити их на било који други начин привести намјени. На основу тачке 6 став 1 истог члана закона, наведено рјешење садржи суштинску неправилност, јер је чланом 11 Закона о национализацији из 1957. године, по којем су цркве национализоване, прописано да вјерски објекти не могу бити бити предмет национализације ради чега рјешење садржи неправилност која га чини ништавним, пише у захтјеву за оглашавање ништавним рјешења Народног одбора Општине Будва, у који је „Дан” имао увид.
Будвански катастар одбацио је као неблаговремен захтјев Митрополије у јулу ове године за упис објекта бр. 27 и 28 на кат. парцели бр. 1325 КО Свети Стефан на новог имаоца Митрополију.
Сам захтјев за оглашавањем ништавним рјешења, у односу на објекте бр. 27 и 28 на кат. парцели бр. 1325 КО Свети Стефан неблаговремен је, јер је чланом 30, став 3 Закона о експропријацији пронисано да се захтјев за поништај или измјену рјешења о експропријацији може поднијети по истеку три године од дана правоснажности рјешења о експропријацији, али не по истеку шест година од правоснажности рјешења о експропријацији. Како је рјешење о изузимању, чији се поништај тражи, постало правоснажно даном доношења, односно 26. септембра 1960. године, то је захтјев за поништење овог рјешења неблаговремен, јер је исти поднијет након истека рока од шест година од правоснажности рјешења о експропријацији прописаног чланом 30,став 3 Закона о експропријацији наведено је у одлуци Управе за некретнине.
Против рјешења Управе за некретнине ПЈ Будва којим је одбачен захтјев Митрополије, изјављена је жалба Министарству финансија.
Одлука првостепеног органа донесена је уз битну повреду одредби управног поступка, из члана 226, став 2, тачка 2 ЗУП-а, јер подносиоцу захтјева није дата могућност да учествује у поступку, а одлука је донијета без позивања и изјашњења представника подносиоца захтјева, на који начин је заинтересованим лицима онемогућено да учествују у поступку. Жалбено рјешење је засновано на неправилно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, јер је првостепени орган сматрао да је у конкретном случају спроведен поступак експропријације, па се позвао на Закон о експропријацији, за шта није имао правног основа. Такође, неправилно и непотпуно утврђено чињеничнно стање састоји се у томе што је првостенени орган расправљао о денационализацији, што захтјевом није тражено, већ је захтјев јасно и недвосмислено усмјерен на оглашавање ништавним рјешења о национализацији, које је засновано на Закону о национализацији, којим цркве и други вјерски објекти нијесу могли бити предмет национализације, а такође на тачки 3 став 1 члана 260, који указују да ће се прогласити ништавним рјешење чије извршење није могуће пише у жалби Митрополије поднијетој Министарству финансија.
Заступник Митрополије, адвокат Владимир Милошевић, казао је за „Дан” да у конкретном случају не постоји могућност примјене одредби Закона о експропријацији, како је то учинила Управа за некретнине, истичући да се одбаченим захтјевом не тражи денационализација објеката број 27 и 28 на катастарској парцели број 1325 из листа непокрстности 750 КО Свети Стефан, како то тумачи овај орган.
Вјерске обреде у црквама, које су предмет рјешења о национализацији, није могла радити држава нити било који њени органи, као што их данас не можс обављати хотелска група Будванска ривијера. Цркве на Св. Стефану биле си и данас су посједу Митрополије црногорско-приморске и у њима се вјерски обреди обављају у континуитету више стотина година, о чему је првостспсни орган требало да изведе доказе позивањем и саслушавањем представника заинтересованих страна, а по потреби да изведе и друге доказе, сматра Милошевић.
Поступајући по жалби Митрополије, Министарство финансија је крајем септембра донијело рјешење којим је поништен закључак Управе за некретнине ПЈ Будва и предмет је враћен на поновни поступак.
У складу са одредбама члана 8 и 135 Закона о општем управном поступку, прије доношења рјешења странки се мора омогућити да се изјасни о чињеницама и оклоностима које су од значаја за доношење рјешења и странка има право да учествује у испитном поступку, да брани своја права и законом заштићене интересе. Иако је наведена битна повреда довољан разлог за поништај жалбеног закључка, треба указати јс да се захтјев подносиоца жалбе односио на оглашавање рјешења ништавним, а не на деекспроиријацију, на шта упућују разлози из образложења, пише у рјешењу Министарства финансија.
Манастир из 11. вијека
Манастир Прасквица у Паштровићима изграђен је у 11. вијеку, а током турских и млетачких освајања представљао је духовни и политички центар православног становништва у овим крајевима. Паштровићи су у парохији манастрира Прасквица на стјеновитој хриди, у 15. вијеку, подигли утврђење у којем су саградили 12 кућа, по једну за свако племе, а на највисочијем мјесту утврђења подигли су цркву Светог Архиђакона Стефана 1464. године. Временом су изграђени и Храм Преображења Господњег 1693. године, црква Светог Георгија, која је касније добила име црква Свете госпође, односно која је 1937. постала црква Светог Александара Невског. Изграђена је и 1885. године црква посвећена преносу моштију Св. Стефана.
Подаци из катастарског операта
Црква Светог Стефана, по старом катастраском операту, што је могуће закључити и из рјешења о национализацији Народног одбора Општине Будва, представљала је честицу зграде број 100. По новом катастарском операту, она одговара објекту број 27, на кат. парцели 1325, са листа непокретности 750 НО Свети Стефан, за коју нема података о правном основу стицања права. Црква Преображења господњег раније је представљала честицу зграде број 71, а по новом катастру означена је као вјерски објекат број 69. Црква Св. Георгија, сада црква Светог Александра Невског, по старом кат. операту представљала је честицу зграде број 1 и 3, а по новом она одговара тераси хотела објекта број 2, на кат. парцели број 1325, из листа непокретности бр. 750 НО Свети Стефан. Овој цркви је, према доступним подацима, 1960. године срушен кров, а зидови су затрпани и направљена је тераса хотела Свети Стефан. Током реконструкције хотела откопани су зидови ове цркве, археолошки су истражени и геодетски снимљени, као парцела број 1325/2 с објектом број 1, по култури црква, која је у цјелости обновљена и реконструисана, али рјешење о њеној идентификацији у катастру непокретности још није донијето.
Ана Топаловић
Извор: Дан
