Izaberite stranicu

У понедељак 17 / 4. новембра 2014. Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Арсеније служио је у војном храму Св. архангела Гаврила свечану Литургију у част стогодишњице славне Колубарске битке.

Епископу је саслуживао протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, пет војних свештеника, распоређених у јединице на територији Београда и два ђакона. У Литургији је учествовало преко стотину припадника Војске на челу са Начелником Генералштаба генералом Љубишом Диковићем. У олтару су прислуживали два војна ипођакона, који су и помоћници војних свештеника, а као чтеци два ученика Војне гимназије.
Владика Арсеније је служио и помен свим јунацима Првог светског рата, посебно славном војводи Живојину Мишићу и учесницима Колубарске битке. Након тога је у својој беседи истакао понос на војнике претке и позвао да извлачимо добре поуке из њиховог животног подвига и несебичне жртве у љубави. Није крио задовољство због окупљања великог броја највиших официра, кадета Војне академије и ученика Војне гимназије на Литургији и подсетио да је верска служба враћена у јединице наше Војске пре око годину и по дана ради остваривања верских права и слобода у њој. Указао је да је веза Цркве и Војске готово увек постојала у нашем народу и да је ово сабрање потврда тога.

За заслуге у организацији верске службе у Војсци Србије, уручио је грамату Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја потпуковнику Микану Васиљевићу.

Владика је пренео одлуку Његове Светости да, на молбу Генералштаба, храм Св. архангела Гаврила у Хумској улици прогласи за војни, што значи да је он на територији града Београда храм за саборна окупљања припадника свих јединица Војске, тј. место сусрета народа са својом војском.

Оваква одлука је проистекла из чињенице да је овај храм подигао својим средствима г. Милан Вучићевић са својом супругом Радмилом, иначе солунац, носилац Албанске споменице,а у част српских војника Великога рата, што и пише изнад улазних врата у храм. Друга чињеница је да се већ седам година сваке недеље у овом храму са народом окупљају и војни гимназијалци, повремено и кадети Војне академије.

Ученици веронауке у Војној гимназији који чине Српску војничку појачку групу “Четрдесет Мученика севастијских“ извели су дирљив програм о слави и страдању српских војника у Великом рату.

***

Најславнија битка у новијој српској војној историји – Колубарска, почела је 16. новембра 1914. године. Трајала је чак месец дана. Имала је три фазе. У првој фази (до краја новембра) наступале се са северозапада јаке аустроугарске снаге, а наше јединице су се постепено повлачиле.

Стање у нашој војсци је било изузетно тешко. Између главног стратега ове битке, генерала Живојина Мишића и престолонаследника Александра и српске владе, дошло је до неслагања о даљим корацима. Срећом, геније из Струганика је послушан. На самом почетку децембра, војска је повучена на резервне положаје, извучена из борбеног контакта и одвојена од цивила. Војници су се одморили, нахранили, а стигла је и муниција. Европске земље су преносиле вест да је савезничка Српска војска пред сломом и предајом, а Србија пред падом. Након два-три дана предаха, генерал Мишић наређује одлучан и оштар напад на све јединице Аустро – Угарске. Битка се завршава потпуним поразом непријатеља и свечаним уласком наше војске у Београд 15. децембра 1914. године.

Овим је наша војска стекла светску славу, генерал Мишић је унапређен у чин војводе, а Колубарска битка ушла у наставни план и програм многих престижних војних академија у свету.

Извор: СПЦ

Pin It on Pinterest

Share This