Лето Господње 2014. Епархија ваљевска посветила је Светом Ави Јустину, новопросијавшем у реду светих, како Владика Милутин дивно збори- најлепшим даровима којима Господ један народ може даривати. Светковали смо Пренос Авиних моштију 14. јуна, датума њему посвећеном у календару Српске Православне Цркве. Славила је обитељ Ћелија, наша Епархија, цела православна васељена.. Уз Светог лелићког златоуста Владику Николаја, ћелијски богомудри молитвеник, на празник Благовести рођен и упокојен, сведок је и страдалник одрођавања свог народа од вере предачке, али и узор и надахнуће боготражитеља, зналаца Христове науке и пастира Свете нам Цркве свих времена. Свето писмо- Јеванђеље Богочовека Христа му је извор и темељ, смисао постојања у земном животу. Тумачио га је ерудитском мишљу и писанијем, истовремено остварујући предањски подвиг монаха какви су били старци из Египатске пустиње: Ава Антоније, Ава Макарије, Ава Агатон… Тиховатељном молитвом и говором пуним смирења. И назван је Ава, а то име према древној пустињачкој традицији носили су само истински подвижници и учитељи живота. Монаси, који су били жива Јеванђеља Христова, беседио је један од најученијих Архијереја СПЦ данашњице Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко- љубљански Г. др Порфирије (Перић), чија је личност духовника дубоко укорењена управо у сусретима са духовним горостасом у ћелијској светињи.
– Иако никада није био професор Новог завета у некој од богословских школа, предавао је друге предмете (најпознатији је био по Догматици), оставио је егзегетски опус у хиљадама страница. Неговао је предањско-харизматски принцип тумачења, експлицитно одбацујући критички приступ, који је сматрао губљењем времена… Говорио је да је неопходна православна и подвижничка реакција. Да би показао каква та реакција треба да буде, Отац Јустин је сведочио православни подвиг, дефинишући га за кључно правило приступа тексту Библије које гласи: „Веруј, да би разумео!“ То правило почива на његовом односу према Светом писму као живој Речи Божјој, која се подједнако снажно обраћа сваком човеку. Али, није му недостајала ни академска подлога. Имао је способности за научни рад на којима би му могао позавидети сваки модеран научник – део је казивања Митрополита Порфирија.
Ава Јустин припадао је оном профилу монаха између чијих живота и Светог писма стоји знак једнакости. Тумачењем Јеванђеља Христовог, сами су њиме бивали протумачени.
Беседе Светог Оца Јустина и данас плене богочежњива срца. Имао је јединствен дар, огромно знање и опитни доживљај Христа Господа због чега је свака му изговорена реч поука и аманет. Студенти Правног факултета из Београда, познати по неговању умећа лепог говора, на академији у Авину част, оживели су неке од његових проповеди. Упркос непрестаним прогонима ондашњих комунистичких власти и свеопштој оскудици у свакодневици живописног манастира Ћелије, Ава Јустин успео је да напише религијско-филозофска дела далекосежног значаја, односно преведе бројне списе са грчког, руског, енглеског и немачког језика. „Пут богопознања“, „Филозофске урвине“, „Догматика“ и чувена „Житија светих“ само су део богатог опуса архимандрита др Јустина (Поповића). Исповешћу „Срна у изгубљеном рају“ на писанија Авина подсетили су ученици Ваљевске гимназије.
Анђеоски гласови Дечјег црквеног хора „Хаџи Рувим“, предвођени диригенткињом Вањом Драгојловић, појали су Тропар Ави Јустину. Са њима је, али и самостално наступила група „Лира поетика“, позната по ауторским духовним композицијама. „Стуб ћелијски“ и „Јустинове Ћелије“ написала је Дајана Петровић у част завичајном нам светитељу. Да песмом молитвено прослављамо дивног угодника Божјег… Ствараоцима из Ваљева, на Светојустиновској академији придружио се и угледни музички уметник фрулаш Бора Дугић, носилац Ордена Светог Саве Другог степена.
Од 1934.до 1948. године, Ава Јустин предавао је на Православном богословском факултету у Београду. Крај њега су стасавали бројни потоњи научници, епископи, свештеници… Светојустиновску академију данашњи студенти ПБФ-а украсили су појањем изворних песама.
Ничеанском идеалу „натчовека“, којег прихвата Европа, Ава Јустин супротставио је Богочовека Христа, јединог човекољупца у коме човек радост и спасење може пронаћи. Светосавље, као српско искуство живљења Православља, једини је прави пут, који би наш народ требало да следи у свим временима, порука је казивања професора књижевности Бошка Обрадовића.
Сплетом игара из ваљевског краја, којим су се представили и победили на националном такмичењу чувара народне традиције „Шљивик“, свој печат академији дало је Културно-уметничко друштво „Ђердан“ из Ваљева.
Како српски лепи обичаји налажу, саборовање је завршено благословом духовног оца верног народа Епархије ваљевске – Епископа ваљевског Г. Милутина. Будући да је Светојустиновска академија приређена у навечерје имендана му – празника Светог Краља Милутина, Владика Милутин заблагодарио је свима на најлепшем празничном бденију, које се замислити може.
За трпезом љубави, у парохијском дому Храма Покрова Пресвете Богородице високопреподобна мати игуманија Гликерија даривала је иконама Мајке Божје и Светог Аве Јустина Митрополита Порфирија, Владику Милутина и директора Патријаршијске управне канцеларије протојереја-ставрофора Стојадина Павловића. Пригодне поклоне ћелијско сестринство поделило је свим учесницима и посетиоцима академије. За благослов и сећање на један од дивних дана у којима нас је љубав Божја и молитва Аве Јустина сабрала…
Ј. Ј.
Извор: Епархија ваљевска
Фото: Драган Крунић