Select Page

Посланици Демократског фронта Милан Кнежевић, Предраг Булатовић и Владислав Бојовић поднијели су Скупштини амандмане на Предлог закона о странцима са циљем да се заустави прогон свештеника Српске православне цркве и да се у потпуности обезбиједи слобода вјероисповијести. Између осталог ,траже промјену норме по којој се за одобравање привременог боравка свештенику ради обављања вјерске службе тражи потврда вјерске организације да има пријављено сједиште у Црној Гори.
Дозвола за привремени боравак ради обављања вјерске службе у Црној Гори може се издати странцу који испуњава услове из члана 42 тог закона. Као доказ о оправданости захтјева треба приложити потврду од вјерске заједнице која у Црној Гори обавља вјерске обреде и вјерске послове, наведено је у измијењеној норми коју предлажу посланици Фронта.
Како су образложили, сврха члана 55 из предложеног закона је политички мотивисана и представља директно мијешање државе у унутрашња питања вјерских заједница.
Познато је да Митрополија црногорско-приморска дјелује више вјекова у Црној Гори, као и друге вјерске заједнице које немају сједиште у Црној Гори, као што су католичка, јеврејска и исламска вјерска заједница. Код тих вјерских заједница постоји оправдана нотреба за флуктуацијом вјерских лица која су у обављању својих вјерских служби расута по цијелом свијету. Митрополија црногорско-приморска је недјељива цјелина и одржава догматско и канонско Јединство са осталим православним црквама у свијету. У овом случају не ради се само о потреби боравка свештеника Српске православне цркве из Србије или из Босне и Херцеговине у Црној Гори, већ о боравку православног свештенства из Русије, Јерусалима, Грчке, Кипра, Египта, Јапана, Кине, Аргентине, Молдавије и других земаља наведено је у образложењу.
Подсјећају даје у нашем законодавству на снази још социјалистички Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године, и да се ускоро очекује доношење новог акта које ће регулисати положај вјерских заједница у складу са садашњим околностима. Истичу да је предложено рјешење из члана 55 предлога закона супротно одредбама Устава Црне Горе о одвојености државе од вјерских заједница као и слободи мисли, савјести и вјероисповјести.
Посланици ДФ-а у амандманима траже да се из услова за одобравање привременог боравка странцима бришу они дјелови који се односе на поштовање државе Црне Горе и њених симбола. Како су објаснили, те тачке представљају искључиво политичке квалифИкације чија би примјена у конкретним случајевима значила субјективну процјену у апстрактним категоријама, нпр. да ли неко поштује или не попштује Црну Гору и њене симболе, или ако неке околности указују да неко лице не би поштовало правни поредак, по критеријумима који су индивидуалне, политичке, идеолошке, националне, вјерске или друге природе.
Примјеном тих ставова примјењивала би се анархија у имплементацији закона јер се даје овлашћење лицу у државном органу да врши политичко-психолошка предвиђања и процјене за лица која траже привремени боравак наглашава се у образложењу.
Предлажу и да се законом пропише да мишљење Агенције за националну безбједност није обавезујуће када министарство или полиција доносе рјешење да постоје разлози, односно сметње за одобравање привременог боравка. Како су оцијенили, намјера предлагача је да кроз нејасну формулацију пропише да је мишљење АНБ-а обавезујуће у доношењу рјешења министарства или полиције и да по аутоматизму значи дисквалификаторни услов за странце.
Неопходно је разлоге које АНБ наведе као сметње са аспекта националне безбједности доставити у рјешењу како би лице које је поднијело захтјев могло да у судском поступку оствари своја права сматрају Кнежевић, Булатовић и Бојовић.
Амандманима траже и да се законски дефинише да су министарство или полиција у обавези да наведу разлоге у образложењу рјешења уколико доносе рјешење на основу мишљења АНБ-а о постојању сметњи са аспекта националне безбједности.
Покушавају да озаконе нелегалне радње
По оцјени посланика ДФ-а „сада је сасвим јасно да је предлогом овог закона прича око прогона свештеника Српске православне цркве добила свој законодавни оквир”.
Неко покушава да озакони нелегална поступања државних органа у претходном периоду. Уколико би рјешења која је предложила Влада била усвојена, то би значило да лице у државном органу може по субјективној процјени да одбије да изда одобрење за боравак јер има осјећај или предосјећај да свештеник у перспективи неће поштовати Црну Гору. Наравно, ради се о намјенском пласирању неодређених категорија које ако заживе у празном систему омогућавају злоупотребе које су искључиво намијењене Митролоији Црногорско-приморској и СПЦ, па самим тим и читавом православном свијету чији је она неодвојиви дио, каже се у саопштењу поводом поднијетих амандмана.
Указују да је предлагач закона увео и као мјеродавно мишљење полиције и АНБ-а да ли је неко лице сметња са аспекта националне безбједности. Како напомињу, уколико АНБ сматра да је свештеник сметња, а министарство донесе негативно рјешење, оно није обавезно да наведе разлоге АНБ-а.
Овим се покушава направити нормативни зачарани круг и улази се у унутрашња питања вјерских заједница која ће због потенцијалних злоупотреба у примјени закона у великој мјери бити онемогућена да врше вјерске послове, наведено је у саопштењу.

Вукомир Раденовић

Извор: Дан

Фото: Танјуг

Pin It on Pinterest

Share This