Izaberite stranicu

У манастиру Свете Тројице, у Мајсторовини код Бијелог Поља, у недјељу, 9. новембра, Свету Архијерејску Литургију је служио Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, са свштенством и свештеномонаштвом наше епархије.
У слову поуке послије причешћа епископ Г. Јоаникије је указао на поуку из јеванђелске приче о Лазару и богаташу – у којој нам је „речено све о томе како треба да живимо у овом животу и чему можемо да се надамо“.
„Откривена нам је тајна овога земаљскога живота и тајна будућега вијека. Таква је Божија истина. Она је једноставна, Господ наш Исус Христос је саопштавао најдубље истине и откривао нам тајне Неба и земље кроз врло једноставне приче. Онај који има истину, њему је лако и да је открије и да је саопшти, а Господ Исус Христос не само да је имао истину него је Он Истина. Тако је то и записано у Светом Јеванђељу да је Он сама оваплоћена, оличношћена Истина – Ипостасна Истина (како то теолози кажу), јер је Он засијао истином, просветио нас истином, свјетлошћу, милошћу и правдом, и обасјао и обрадовао нас животом вјечним“, бесједио је Владика Г. Јоаникије.
Иако прича има много поука, преосвећени Владика је указао да је главна поука да није богаташ пропао и отишао у пакао само зато што је био богат, нити је сиромах заслужио и добио рај само зато што је био сиромах, него се радило о томе на који начин је овај богаташ располагао богатством, а на који је овај сиромах трпио разне невоље, осим сиромаштва, и како их је подносио.
„Богаташ је радио баш оно што богаташ не би смио да ради, мислио је само на себе, то богатство које му је дато употријебио је само на земаљска уживања веселећи се, дружећи се са одабраним друштвом. Тиме се може показати и то да када неко воли друштво, да заправо воли само себе, јер тек се види какав је ко пријатељ кад некоме нешто треба заиста помоћи, и тек тада се види да ли има или нема пријатеља.“
„А овако да се дружимо и да нам буде лијепо, то још не значи ништа. Значи нам овако као људима, али за спасење– ништа. Тек кад смо спремни да се из љубави и жртвујемо, тек онда ту има правога пријатељства и правога друговања.
Дакле тај несрећни богаташ је мислио само на себе, а то се показало тиме што је свакога дана имао прилику да помогне сиромаху, који је био пред његовим домом. Али, нажалост, није се сјетио да му помогне, нити да обрати пажњу на њега, нити да му удијели од свога богатства, нити да се сажали на његове болести, па се све то завршило трагично по њега. А није се радило само о том једном сиромаху, него о многим другим, али нажалост, пропустио је многе прилике које му је Господ дао у овоме животу да се покаже да је човјек. А овај убоги Лазар, он је дакле све подносио не ропћући, и по свој прилици, благодарећи Богу за све.“
„Лако је благодарити Богу када нам се догађа нешто што је добро и што је нама пријатно. Па кажемо: „Е хвала ти Боже, ево здрав сам, ево млад сам, ево силан сам… богат сам …“. Ето, лијепо је да је човјек има благодарности и кад му се нешто лијепо догађа, али тек је права благодарност кад се она задржи у срцу и поред тога што му се не догађају тако лијепе ствари.“
„И поред тога што нам се догађају неке тешке ствари, болести, сиромаштва, несреће које нас сретају у овоме животу, и тада треба да имамо благодарности према Богу, и да се сјетимо да је наш Господ Исус Христос био највећи страдалник ради нас и ради нашега спасења. Па када дођу невоље и тешкоће да се и ми уподобимо своме Господу, да поднесемо и болове и патње, понижења и увреде од људи, гледајући на Христа Распетога, који је ради нас и ради нашега спасења претрпио највећа понижења, да би нам даровао нови живот; да бисмо се на такав начин сјединили са Њим, и били у Његовоме прослављењу у Царству Небескоме; и да бисмо се на такав начин удостојили Његове вјечне славе. И овај сиромах, убоги Лазар се удостојио вјечне славе“, бесједио је Владика.
Он је истакао да је важно да обратимо пажњу и на то, да овај убоги Лазар има своје име, док богаташ нема, јер није заслужио да се његово име помене у Јеванђељу. Дакле, додао је Епископ Г. Јоаникије, богаташ се само везивао за овај привремени живот, а убоги Лазар за Царство Небеско, још у овоме свијету.
„И зато је могао да издржи, да не похули и да не позавиди ономе богаташу, који је сваки дан живио у сјају и у радостима земаљским, а он трпио и од свега тога био лишен. И не само то, трпио је велике муке сиромаштва, болести и понижења. Ето, драга браћо и сестре, мале поуке из ове велике приче, која је препуна духовник поука, и која нам открива Царство Небеско, а ми који слушамо Јеванђеље, треба да отворимо своје уши и своје очи, мисли и срца да их обасја истина Божија; да видимо да је човјек слијеп ако гледа само овим земаљским очима као и друга каква животиња и мисли само о томе шта ће јести, шта ће пити и како ће своје нагоне задовољити, и како ће бити добро њему и његовој породици, ако само на томе остане. Е то је мало, и онда нема онога што је главно. Испустио је да своју боголику душу нахрани вјечном истином, правдом, милошћу, љубављу и благодарношћу према Богу, који је извор живота, љубави, милости, истине, Њему слава и част и поклоњење сада увијек и у вјекове вјекова. Амин“, бесједио је владика Г. Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This