Izaberite stranicu

Након спаљивања моштију Светог Саве на Врачару 1594. године ковчег, у коме су се налазиле мошти, доспијева у пљеваљски манастир Свете Тројице, гдје се вјековима чува и гдје су се вјековима чували рука и штап првог Српског архиепископа;
Манастир Света Тројица у непосредној близини Пљеваља је од времена Немањића мјесто окупљања православног српског становништва. У манастирској цркви, посвећеној Светој Тројици, чувају се бројне мошти познатих и непознатих светитеља, али посебну пажњу привлачи кивот у коме су биле Свете мошти првог српског Архиепископа Саве Немањића. Од монаха поменуте пљеваљске светиње смо дознали да је кивот Светог Саве доспио у манастир након што су Турци на Врачару 1594. године спалили Светитељеве мошти. Сам ковчег у коме су се налазиле мошти, у манастиру Милешеви, Турци су бацили поред ријеке Лим у пријепољском крају. Пронашао га је један од муслимана тога краја и понио кући, не знајући одакле је и како је ту доспио. Као добро окован ковчег, поменутом мухамеданцу је послужио да у њега смјести у јесен јабуке и да их чува током зиме. Стављајући јабуке у јесен примјетио је да у необичном ковчегу воће не може уопште да пропадне нити се сасушује, већ да је свјеже током читаве године, као и у моменту брања.
Тајна гдје се налази ковчег у коме су биле мошти Светог Саве открива се у моменту када се код поменутог домаћина разбољела ћерка, а он као поисламљени Србин одлучи да се за помоћ обрати једном од монаха манастира Милешеве. Након што је монах читајући молитве оздравио болесну дјевојку, домаћин му се повјерио за необични дрвени ковчег у коме чува воће. Испричао му је да у истом никада не вену јабуке, као и да је ковчег пронашао бачен поред Лима.
У таквим околностима монах се досјетио о каквом се ковчегу може радити, јер су у њему биле нетрулежне мошти Светог Саве, па је од домаћина затражио да ковчег преда манастиру, казавши му да ће у наредном периоду све у његовом дому бити здраво и весело. Домаћин, с обзиром да му је ћерка оздравила, није се противио таквом предлогу већ је кивот вратио манастиру, коме је и раније припадао.
Највјероватније усљед разарања Милешеве кивот Светог Саве је склоњен у пљеваљски манастир Света Тројица, који због јако способних старјешина, никада није паљен и разаран од турске војске. У кивот је положена и сачувана рука Светог Саве, као и штап светитеља.
У садашњем времену, ходочасници и вјерујући народ, приликом посјете манастиру обавезно целивају кивот Светог Саве који је положен испред иконостаса у цркви. Обичај је да се вјерници провуку испод кивота. Та пракса је највише заступљена у вријеме празника Свете Тројице, кад манастир слави и храмовну славу. Тог дана у порти пљеваљске светиње, окупљавају се вјерници са читаве тромеђе, односно вјерујући српски народ из Пљеваља, Пријепоља, Прибоја, Рудог, Чајнича, Фоче и све до Вишеграда. Сви који приступе у цркву практикују да се провуку и испод кивота Светог Саве.
Последњих година оно што жалости вјернике јесте то да рука Светог Саве и штап нијесу више у пљеваљској светињи, већ да су враћене у Милешеву, гдје су и биле од 1237. године, када је српски Краљ Владислав Немањић, мошти свог стрица пренио из Бугарске, гдје је Свети Сава преминуо годину дана раније.
Кивот, ковчег, гдје су почивале свете мошти, налази се ипак и даље у Пљевљима, а у њему су мошти познатих и непознатих светитеља.
Манастир Света Тројица, је свакако стара светиња. У вријеме Немањића ту је свакако била монашка заједница, јер су Турци по освајању пљеваљског краја 1465. године дозволили да се обнови манастир. Познато је да су Турци строго тражили, приликом обнове православних светиња, доказе да се ту и раније налазила богомоља. Тако је манастир Света Тројица обновљен око 1490. године, а као обновитељ помиње се архимандрит Висарион.

Божидар Јеловац

Извор: Дан

 

Pin It on Pinterest

Share This