Select Page

Роман-поемa “Српско срце Јоханово“, посвећен нашим несталим и киднапованим сународницима са простора Косова и Метохије, настао на основу истинитог и потресног догађаја, који личи хиљадaма других који су задесели српске породице на Космету, прво представљање у Никшићу имао је у октобру прошле године.
Тада је аутор књиге књижевник Веселин Џелетовић упознао публику са тим како је настала књига о Јовану, који је, од стране шиптарских екстремиста киднапован 1999. године, потом и убијен, а његови органи су, као и других отетих Срба, продавани широм свијета.
Ова потресна прича у књижевнику Веселину Џелетовићу је изазвала толико снажних емоција да је за свега два сата написао поему од пет страница. Поема је, потом, преточена у роман ‘Српско срце Јоханово“, који је доживио је 11 издања и продат у преко 30 хиљада примјерака. Истина је као вода, она увијек нађе свој пут, тако ће и истина о страдању српског народа наћи пут до свјетске јавности, истакао је Веселин Џелетовић на промоцији овог романа, која је, у сриједу 5. новембра 2014. године, организована у Црквеној гостионици „Пасха“.
Преносимо неколико најиндикативнијих дјелова из приче коју је, овај велики борац за очување косовског завјета и истину, још једном подијелио са никшићком публиком.
„Немачка обавештајна служба има све податке о трговини органима на Косову и Метохији, али, зарад сопствених интереса ћуте о томе, јер је улог изузетно велики. Они знају да су руке зликоваца, који воде ту наказну творевину огрезле у крви недужних српских цивила, али их не дирају, јер имају тај уцењивачки капитал према њима. Ми, као браћа и сестре оних, чија тела су закопана ко зна гдје широм Албаније и Италије, не пристајемо на прећуткивање злочина, јер, како рече књижевница Марија Лина Века из Рима, која је била са нама на барикадама и која је писала роман о Французу, који носи срце Србина, „Злочин је заокружен ћутањем“. Српски народ не сме ћутати о својим жртвама и те српске бахате заборавности не сме бити у овим случајевима, управо из разлога да нам се то опет не понови. Најжалосније у целој причи је да се то дешава пред очима Међународне заједнице. Срби нису киднаповани док је беснео рат, они су киднаповани пред очима Међународне заједнице која је дошла да успостави ред и мир и они морају, кад тад, одговарати за то што су дозволили лов на Србе“.
„80.-их година прошлог века сиромашни Албанци су продавали једно или двоје деце богатим Италијанима како би могли да прехране породицу. Тих година Албанија је, сећате се, била земља бункера, изолована од света, јад и беда, сиротиња. Дакле, та албанска деца су касније живела у богатству, успостављали су контакте са криминалним групама, који су продубљени шверцом цигарета и наркотика. Криминалне групе су ојачале, имали су глисере који прелазе Јадран за два сата и које ниједно пловеће полоцијско средство није могло да стигне. Кад је на нас кренуло оно лицемерно зло, названо „Милосрдни анђео“, исти ти терористи, УЧК или ОВК, су увидели да могу да финансирају своју терористичку организацију и продајом органа. Нисам истраживао трговину органима, Јованов случај је једноставно стављен пред мене, али су ми људи прилазили на промоцијама и причали стравичније приче, давали нове доказе. Чињеница је да су цене органа у доба „Милосрдног анђела“ пале неколико пута, значи да је потражња била много већа. То западна јавност све зна, али ћути о томе“.
„Ти људи, наша браћа су одвођени из својих кућа, са својих њива пред очима Међународне заједнице, преко Албаније, гдје је пројекат велике Албаније и данас на делу и они ће у томе истрајати. Шиптари никад нису кажњени за то што су радили. Они су били увек на страни непријатеља српског народа. Како је који непријатељ долазио да нас окупира они су увек били уз њега, на страни Турака, Аустроугара, Италијана, Немаца, УНМИК-а и КФОР-а и увек ће тако бити. Имамо податке за 300 Срба, сигурно, неке индиције су да то можда буде 800 људи, чак и 1200 људи. Ми причамо о ових три стотине за које се поуздано зна да су завршили као жртве трговине органима. Одвођени су преко те порозне границе у Албанију, држани су у приватним кућама, подрумима до момента док нису органи продати. Мање операције, као што су операције бубрега, радио је један Пећанац, а сложеније операције, срца и друго, рађене су у Италији. За све људе који су киднаповани тражена је одштета да би се УЧК-а финансирала. У 95% случајева та одштета је плаћена, али човек никада није враћен, нити су породице добиле њихова тела“.
„Све податке до којих смо дошли дали смо човјеку који се у ЕУЛЕКС-у бави трговином органима. Он је Американац српског порекла што ми је дало неку наду, међутим, уследила су нека безначајна хапшења и убрзо сам увидео да се ова наша прича и борба може једино причати кроз уметничку форму. Шиптари кањавају своје издајнике, код њих се не може наћи неко ко је спреман да их изда, јер ће бити убијен. У њихове групе се не можете инфилтрирати због језичке и племенске баријера тако да сведока у свим случајевима, не само трговине органима него било чега другог, нема. Ипак, злочин који су они починили је толико велики и страшан да ће они морати да проговоре да олакшају душу своју. То је већ урадио један од заштићених сведока, тако да, понављам, истина је као вода, она нађе свој пут, па ће се и та истина сазнати једног дана“.
„Запад на све начине покушава да ту причу утиша и да спинује тему. Пробали су на све начине, видите и сами колики је улог у питању кад су Карлу дел Понте могли да ућуткају, након тога Дика Мартија, али нас не могу да ућуткају, јер ми морамо да причамо о тим злочинима. У нашим рукама је то једино што имамо – истина и косовска тапија, јер 60% земље на Косову и Метохији је метох и они то, без обзира шта радили, никад не могу да узму“.
„Не знамо, у овом моменту, колико српких срца куца широм света. Оно што даје наду и веру је то да ко год је спознао истину о Косову и Метохији пришао је на нашу страну. Овај Немац коме је пресађено срце нашег Јована је рекао да ће да пређе у православље, Марија Лина Века је исто то урадила, 30-ак људи од дигнитета и интегритета, који су били на простору Косова и Метохије и који су видели шта се дешава, су прешли у православље. Мислим да то даје наду и да ће они у својим срединама причати о тој стравичној истини, свједочити наше име“.
„Косово и Метохија су наша тапија, наше имање које никад не можемо продати, хтели то или не, јер тамо су наши манастири, Пећаршија, тамо је све наше, зато шиптари и руше те гробове. Они руше спокој мртвих због неспокоја живих, да би их што пре отерали одатле. Наше је да сведочимо, ми не смемо да ћутимо, јер су наша браћа и сестре још увек доле, али и због чињенице да шиптари и њихови помагачи не конторлишу онај северни део и док год не контролишу целокупну територију они ту наказну творевину неће имати. Значи, морамо помагати нашу браћу, без обзира на цену. Чим се буде променила констелација снага у свету, верујем, да ћемо се врло брзо вратити на наше вјековне просторе“.
Промоцију романа „Српско срце Јоханово“, којој је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије употпунили су: пјесник Милица Бакрач, глумац Бранко Бабовић и појац Лука Цицмил.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This