Select Page

Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин служио је 30. октобра 2014. године у манастиру Враћевшници свету Литургију и помен Епископу ужичко-крушевачком Вићентију Красојевићу
Иницијативу за одржавање помена дала је обновљена Задужбина владике Вићентија поводом 190 година од његовог рођења. После свете архијерејске Литургије служен је помен на Владикином гробу у припрати манастирске цркве. Бираним речима окупљенима се обратио владика Јустин, истакавши да је његова дужност била да се на самом почетку своје владичанске службе у Жичкој епархији сети својих претходника.
За трпезом, коју је припремило сестринство манастира Враћевшница, обратио се се управитељ Задужбине Јевђа А. Јевђевић који је говорио о животу и заслугама владике Викентија. Овом духовном сабрању присуствовао је велики број свештеника, монаха, монахиња на челу са игуманијом хаџи Евдокијом, председница Управног одбора задужбине владике Викентија проф. др Љубица Красојевић, потпредседник УО задужбине др Петар Димовић, представници Музеја рудничко-таковског краја, чланови породице Красојевић, као и житељи Горње Црнуће и Враћевшнице.
Вићентије Красојевић
епископ ужички, ужичкo-крушевачки, жички

Родио се октобра 1824 године од родитеља оца Ђоке и мајке Петрије. У оближњем манастиру Враћевшница  завршио је основну школу. Замонашио се 1844. и рукоположен је за ђакона 1846. године. Као ђакон послат је у Београд где завршава два разреда Богословије.После смене династија после Светоандрејске скупштине постављен је за игумана 1859 године. Исте године 25. децембра кнез Милош га одликује златним крстом Светоандрејске скупштине.У повељи о одликовању писало је : „Одликујем га овим знаком мога књажевског благовољења с тим да га вечно његов старешина господин Вићентије а по смрти овог његови заступници носе.“
За заслуге је добио чин Архимандрита 1870. године. После смрти владике Јоаникија Нешковића 1873. године изабран је једногласно од Архијерејског сабора српске цркве за епископа Ужичке епархије (сад епархија жичка). Радио је на прикупљању и преписивању народних старина и архивских докумената, а библиотеку манастира Враћевшнице умножио је и уредио па је с временом постала једна од најцењенијих у Србији. У манастиру је основао и галерију слика у којој је било и неколико икона и слика с краја XVIII и  почетка XIX века. Већи део галерије чинила су дела Ђуре Јакшића, који је на његов позив боравио у манастиру и насликао портрете свих српских владара и историјске композиције из Првог и Другог српског устанка. Од ових слика сачуван је само портрет кнеза Милоша. И библиотека и галерија изгореле су у пожару који је захватио манастир 1920 године. Са јужне стране манастирске цркве 1868. године почео је да гради конак данас познат као Вићентијев конак, који је изведен као велика двоспратна зграда са звоником слична палатама мађарских великаша.
Као епископу резиденција му је била најпре у Карановцу данашње Краљево а касније у Чачку. Титула му је била епископ Ужички и епископ Ужичко – Крушевачки. А на самом крају његовог управљања епархијом титула му је била епископ Жички.
Као епископ био је више година председник Апелаторијске конзисторије Српске митрополије. Био је помажући члан Друштва за пољску привреду.
Владика Вићентије  је умро 15. марта 1882. године у Београду. На опелу одржаном у Саборној цркви чинодејствовао је епископ Мојсеј у присуству Краља Милана, краљице Наталије и скоро целе владе. Сахрањен је у припрати манастирске цркве у Враћевшници.
Сву своју имовину завештао је за просветне циљеве. По његовој жељи основана је задужбина за школовање његове фамилије и ђака из Горње Црнуће са седиштем и његовој кући у Београду. Од новца који је оставио у Управи фондова подигнуте су нове Задужбинске зграде. Зграде задужбине су даване под закуп од кога су даване стипендије питомцима задужбине. У зградама су биле смештене: Београдска богословија, Краљевска српска државна штампарија, Библиотека Правног факултета и Академија ликовних уметности. Зграде задужбине су национализоване 1958. године.

Извор: СПЦ/Епархија жичка

Pin It on Pinterest

Share This