Select Page

Планинарски дом на Шибовима лежи на костима, а у непосредној околини овог локалитета 1945. године затрпано је од 800 до 1.000 војника Југословенске војске у отаџбини које су маљевима и ножевима побили комунисти!
Ово за Пресс каже Миодраг Ченић, који је као 16-годишњак одведен од куће да са осталим мјештанима затрпава масовне гробнице код планинарског дома. Ченић је окупљеним новинарима показао мјеста гдје се налазе дугачки ровови у којима су закопани побијени, а како каже, о побијенима није смјело ни да се прича, ни да се било коме показује да су ту закопани.
Убијани без пуцњаве
Према подацима којима располажу у Равногорском покрету отаџбине Републике Српске, ријеч је о војницима Југословенске војске у отаџбини под командом Павла Ђуришића, који су заробљени послије сукоба са усташама, Њемцима и партизанима у Лијевче пољу, а потом одведени на Лауш, да би били побијени на локалитету планинарског дома.
Према свједочењима мјештана, те јединог преживјелог из групе која је затрпавала убијене, комунисти су их убијали маљевима, преко ноћи, како не би узбунили околно становништво.
“Сјећам се да сам их гледао док су били у жици, где је била качара Милкана Гојића. Довезем се ту бициклом сваки дан, бацио бих им цигаре или било шта, али нисам смио. То су све били Црногорци, од 20-30 година. Побијени су током ноћи, одвело их је горе везане жицом, два по два, па цијела колона везана још једном жицом. Тукли су их маљевима у главу. Онда је одборник ишао по кућама, и ко год је био способан за рад, морао је ићи да их загрће земљом, јер је било љето, почеле су да се скупљају муве. Радили смо два- три дана. Послије су ту направили ову кафану, па су ти исти што су убијали, ови доле из града, долазили ту и правили игранке и пијанке, веселили се. Највише их је и закопано ту где је то што зову дом, та кафана”, показује Ченић на планинарски дом.
Бањалучким комунистима су четници и припадници ЈВуО били примарни непријатељи од избијања рата, а за тај ангажман логистику су добијали и од самих усташа, како су сами документовали у мемоарима и извештајима из тог времена.
Злочин обавијен зидом ћутања
Када су умјесто усташа власт преузели комунисти, убијања су се наставила, а стратиште на Шибовима ће, како кажу мјештани, показати да све оно што се радило у Јасеновцу, или много ближем Дракулићу, понављало и послије усташа.
“Двојица су побјегла, били су плитко закопани, а нису били дотучени. Побјегли су шумом до Тркуља и тамо су дошли некој кући, гдје су им турпијом скинули жицу. Комшије су то сазнале и пријавиле, а тај човјек и жена што су помогли тако су премлаћени да нису могли да ходају. Никад се није смјело причати о овом, није се смјело ни дрво овде засадити, одмах би рекли ено га откопава лешеве. Што се тиче извршилаца, ту није било војника, све су то били припадници Удбе. Да ли од њих неко има још жив, не знам. Зато су и радили ноћу, да нико не види”, прича Ченић.
На локалитету који је показао, видљиви су трагови улегнућа земље, а прије неколико дана ту је ископана лобања и шињел, а свједок ових догађања каже да су сви плитко закопани. У Равногорском покрету кажу да ће искористити све ресурсе како би надлежне институције биле ангажоване на овом случају, те да очекују да радови на ископавању, али и обиљежавању овог стратишта почну на прољеће.
На реду надлежне институције
Предсједник Равногорског покрета за округ Крајине, Дарко Боговац, каже да ће ово, као и многа друга стратишта, бити достојно обиљежено, а апеловао је на све који имају информације о оваквим и сличним догађајима, да о томе обавијесте покрет.
“Радимо већ на томе да се добије сва потребна документација да би почела ексхумација. Нама је циљ и да достојно обиљежимо мјеста страдања Краљеве војске, али и да упознамо јавност, јер мало ко и дан-данас посвећује пажњу стратиштима попут овог. Такође позивамо сваког ко има још информација о овом, или другим мјестима и злочинима о којима се ћути, да нам се обрати”, каже Боговац.

Извор: Prvi banjalučki portal

Pin It on Pinterest

Share This