Select Page
Срби из Ораховца су искористили Митровданске задушнице како би обишли гробове својих упокојених предака, на српском гробљу у Ораховцу. Дочекала их је већ уобичајена слика поломљених надгробних споменика, оскрнављених гробова, а на једном гробу опет бачена цркнута животиња.
Са дела гробља на којем су Срби сахрањивани између 1997-1999. чуо се плач. То је Вера Витошевић, први пут после 15 година дошла на гроб своје мајке Данице Ускоковић. Једва је пронашла гроб у трави и корову. На њему никаквог обележја. Сахрањена је 1999, а споменик нису ни стигли да подигну, већ се десио прогон и морали су напустити свој стан у доњем делу Ораховца. Сада је на мајчин гроб оставила јабуку:
-Можда изникне јабука, да се макар по њој место вечног починка моје мајке може препознати у будућности – рече Вера.
На гробу Крсте Дедића, свеће пале син Тихомир и снаја Гордана. Од споменика остали само делови, фотографије су изгребане, уништене.
Ту ми је сахрањен отац, Крста – каже Тихомир. – Требало је да ту буде сахрањена и моја мајка, за живота смо јој направили споменик поред супруга. Али, она се упокојила после 1999.године, па смо је морали сахранити у порти наше цркве, јер овде нисмо смели доћи.
-А ово је гроб мога девера, Уроша – надовезује се на причу Гордана. Погинуо је као војник, на стражи у војсци 1961. године у Осијеку. Рекли су да је био несрећан случај, али нека ми Бог опрости ако грешим, верујемо да су га усташе убиле. Ми смо то сазнали, али нико званично то није хтео да нам каже, или није смео да говори о томе јавно.
И тако, од гроба до гроба. Тужне слике, и горке истине везане за српско страдање. Више нема ниједног споменика над гробовима Ораховчана који су учествовали у Првом светском рату, на гробовима јунака који су преживевши Албанску голготу, умрли у сиромаштву и беди заборављени од државе, заблуделе у некој новој идеологији. Једино су остали читави споменици младића убијених у Другом светском рату, и у годинама после њега у борбама са балистима. ,,Убијен од балиста“, ,,страдао у борби против балиста“ између осталог пише на њима. Да ли су остављени као упозорење? На некима од њих урезана петокрака, а на некима поред петокраке и крст. Трагови чудних времена са антисрпским идеологијама. Над гробом још једног српског хероја из новије историје, Љубише Симића, који је у најновијем рату, дао свој живот за свој народ, тамо негде у Крајинама Српским, у парчиће разбијен споменик. И сада ми у 21. веку, опет гледамо страдања тих истих људи, сада кроз скрнављења њихових гробова. Свеће полако догоревају, и време је за повратак кућама. Можда се нешто учини да се даља скрнаљења спрече, то можда остаде да лебди над гробовима, са душама почивших до неких нових задушница.
Оливера Радић
Извор: Православие.ру

Pin It on Pinterest

Share This