Select Page

Прослава Преподобног оца Прохора Пчињског Мироточивог, у манастиру посвећеном овом светитељу и Божијем угоднику, почела је празничним бденијем, које су у петак, 31. октобра 2014. године, служила Њихова Преосвештенства Епископ крушевачки Давид и Епископ врањски Господин Пахомије, уз саслужење свештенства, монаштва и благочестивог народа.

На дан манастирске славе, 1. новембра, Свету Архијерејску Литургију служили су Епископ крушевачки Давид, Епископ врањски Пахомије и Његово Преосвештенство Епископ брегалнички господин Марко. Осим сестринства манастира Св. Прохора, Св. Пантелејмона и Св. Стефана, монаштва из манастира Суково, те верног народа, Свету Литургију певањем су пратили и богослови IV разреда нишке Богословије „Свети Кирило и Методије“. Својим присуством, молитвено сабрање обогатили су и отац Данило, игуман манастира Бањска, те монах Јаков и монахиње Ирина и Теодора из Охридске Архиепископије.

IV разред богослова поменуте Богословије још у првој години за свог заштитника одабрали су Светог Прохора Пчињског. Ове године, у пратњи ректора нишке Богословије ставрофора проф. Милутина Тимотијевића и јереја Стефана Цинцаревића, поменуто одељење дошло је да се на дан прославе одабраног заштитника поклони његовим мироточивим моштима и увелича прославу у част овог светитеља и Господа Бога који га прослави.

У току Свете Литургије Преосвећени Епископи извршили су освећење икона, односно фресака, које су насликане на зиду где је био стари иконостас, у храму посвећеном Светом оцу Прохору. По завршетку Литургије уследила је Литија и резање славских и заветних колача, те помен на гробу архимандрида Пајсија Хиландарца (Танасијевића).

Овогодишњи домаћин славе била је госпођа Биљана Благојевић из Беча, а кумство за наредну годину предато је господину Душану Тодосијевићу, такође из Беча.

У свом обраћању верном народу, Епископ Давид нагласио је да је највећа потреба човека за Господом и да само Жив Господ може да окрепи, утеши и охрабри човека и утоли исконску потребу Хришћана. Господ нам је дао истинску храну и истинско пиће и истинску светлост. Важно је, дакле, да приступамо Светој Причести, али и да се достојно припремамо. Цео наш живот уствари треба да буде припрема да у себе примимо Оца и Сина и Духа Светога. „Благословени су они који су гладни, јер ће се наситити….“ поручио је Епископ Давид.

Честитајући славу и празник свима, а првенствено сестринству манастира Преподобног Прохора, на челу са игуманијом мати Стефанидом, Епископ Пахомије пожелео је да им молитвама Св. Прохора Пчињског Господ увек буде на помоћи. Заштитништво и помоћ Господњу молитвама Преподобног оца Прохора Епископ је пожелео и двојици присутних Епископа, а преко њих и свој њиховој пастви. Поручио је окупљеним верницима да је наша Света Црква установила да прослављамо Светитеље, не само да би се присећали њихових живота и дела, већ да би се поучавали њиховим примерима и утврђивали се у љубави, вери и нади. Сила Господња већ 1000 година излива се и преко мироточивих моштију Преподобног Прохора, који је целога себе посветио Христу и испунио се силом Духа Светога. То треба да буде смисао овоземаљског живота сваког Хришћанина, казао је Епископ Пахомије благосиљајући верни народ.

Верници су стрпљиво чекали у реду да се поклоне моштима Преподобног Прохора и да целивају светитељеву руку, али и делиће моштију Свете великомученице Марине. Мошти Светог Прохора узидане су у зид мале правоугаоне просторије (капеле) унутар храма, а у углу, поред њих, налази се мали отвор из кога већ цео миленијум извире чудотворно миро. На кивоту са још једним светим моштима, а који је смештен уз зид где почивају мошти Св. Прохора, пише да исте припадају Светом Кирику или Светом Кирјаку Отшелнику (не разазнаје се јасно). У овај кивот смештене су опточене у посебним сребреним оплатама (у виду руке или рукавице) делови моштију светог Прохора (рука) и Свете великомученице Марине. Св. Прохор је једини српски светитељ, из чијих моштију непрекидно тече миро. О великим празницима миро тече обилније но иначе. Дежурни свештеник сваког поклоника помазао је светим миром и даровао му иконицу Св. Прохора.

На крају молитвеног сабрања сви присутни били су позвани на трпезу љубави, коју су приредиле домаћица овогодишње славе – госпођа Биљана Благојевић и сестринство благочестивог манастира Светог оца Прохора.

20 ђака са веронауке из врањских средњих школа у пратњи вероучитеља Ненада Спасића, Марјана Трајковића и Ивана Момчиловића, приврженост Светом оцу Прохору исказали су и кроз служење верника на дан прославе овог светитеља.

Мр Сњежана Зец

Извор: Епархија врањска


 

Pin It on Pinterest

Share This