Да став Министарства унутрашњих послова (МУП) према свештеницима Српске православне цркве, од којих траже доказ о регистрацији вјерске заједнице у којој врше службу као оправданост за одобрење њиховог боравка у Црној Гори, нема утемељење у Закону о странцима, показале су измјене овог акта гдје је ова одредба први пут сада дефинисана, оцијенио је Јосиф Мићковић, правни заступник свештеника СПЦ који вјерску службу врше у Пљевљима. Свештеници СПЦ Саша Јањић и Никола Олић тужили су МУП због одбијања њихове жалбе на рјешење Подручне јединице полиције Пљевља, којим им је одбијен захтјев за одобрење привременог боравка.
– У Министарству унутрашњих послова су свјесни да у садашњем закону нема основа за примјену њиховог става. Иницирају измјену Закона о странцима и предлажу да члан новог закона гласи: Свештено лице странац, које има намјеру да обавља вјерску службу у Црној Гори, ради оправдања свог боравка мора приложити надлежном органу доказ да је вјерска заједница у којој ће обављати вјерску службу регистрована код надлежног државног органа, указао је Мићковић.
Он је на јучерашњој расправи оцијенио да је такав став неутемељен и у Закону о странцима, али и у Закону о вјерским заједницама који је стављен ван снаге 2006. године.
Мићковић је предложио да суд мериторно одлучи, цијенећи да је „извјесно да МУП не жели да промијени своје становиште“.
У тужбама свештеника СПЦ наводи се је МУП игнорисао разлоге из пресуде Управног суда, да је извршио повреду правила поступка и да није цијенио наводе жалбе.
Наведено је да није јасно по основу које одредбе Закона о странцима је одређено да се као доказ о оправданости захтјева о одобрењу боравка мора доставити доказ о пријави вјерске заједнице надлежном органу.
На суђење није приступио заступник МУП-а, иако је уредно позван, а у њиховом одговору на тужбе предложено је да се одбију као неосноване.
Рјешењем Директората за управне унутрашње послове МУП-а потврђено је рјешење Подручне јединице Пљевља којим је одбијен захтјев свештеника, који службу врше у Пљевљима, за одобравање привременог боравка у Црној Гори, иако је због погрешне примјене прописа такво рјешење овог органа Управни суд поништио у јуну 2013. године.
Захтјеви су одбијени Огњену Перковићу, Саши Јањићу, Боривоју Пантићу, Дарку Јањићу, Милану Стоиљковићу, Николи Олићу, игуману манастира Света Тројица архимандриду Леониду и игуманијама Атанасији и Магдалени.
Свештеницима из Пљеваља у јануару 2013. године уручено је рјешење о ускраћивању привременог боравка у Црној Гори, али је Управни суд ту одлуку укинуо. У образложењу пресуде Управног суда тада је наведено да је рјешење поништено због погрешне примјене прописа од стране МУП-а Црне Горе, али је МУП и у поновљеном поступку донио истовјетну одлуку.
Испостава МУП-а у Пљевљима прије двије године отишла је корак даље, па је свештеницима поред забране продужења боравка запријећено да ће бити депортовани уколико сами не напусте Црну Гору.
Радна дозвола није потребна
Адвокат Мићковић је поново указао да су вјерски свештеници по Закону о раду ослобођени прибављања радне дозволе док обављају вјерску службу у Црној Гори.
Подносиоци захтјева у поступку нијесу имали обавезу да доставе неки други доказ, већ је била довољна потврда о томе да ће обављати вјерску службу у СПЦ. Та потврда је доказ о оправданости захтјева за привремени боравак по основу запошљавања, рекао је Мићковић.
Ана Топаловић
Извор: Дан
Фото: Горан Малиџан (Вијести – архива)
