Select Page
Празник Покрова Пресвете Богородице је изузетно омиљени дан у Руској православној цркви. У Аустралији je ова чињеница наглашена тиме што имамо два храма посвећена Покрову, Саборни храм у мелбурнском насељу Брансвик и цркву у сиднејском насељу Кабрамата.
Свети Велики Кнез Андреј Богољубски (1155-1974) је првобитно увео oвај Празник у Русији 1160. Он је након што се упознаo са Донским козацима и искусио њихову приврженост чудесноj визији Богородице над Цариградом 911. године, одлучио је да посвети свој посед Покрову Богомајке. Велики Кнез Андреј je 1164. наложио руској Цркви да уведе празник Покрова у црквени календар а тиме је започео и период градње цркава посвећених Покрову; најпознатији храм из тог периода је ненадмашни „Покров на Нерли“ изграђен 1165, близу резиденције Великог Кнеза у Богољубову. Друга подједнако позната црква посвећена Покрову (у народу позната као храм Светог Василија Блаженог на Црвеном тргу), саграђена је 1555, цар Иван IV, у знак сећања на победу над Казанским ханатом и крај инвазије Казанских Татара у Руске земље.
Ево опет руски народ навелико прославља празник Покрова, а у Русији овај празник означава и традиционални почетак „сезоне свадби“.
У Мелбурну је 14. октобар ове године био врло добар дан. Главни слављеник био је Његово Преосвештенство Владика Иринеј, Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве, у чијој су пратњи били и протојереј-ставрофор Петар Дамњановић, јереј Веселин Сворцан и ђакон Драган Рајчевић. Из Руске Цркве су саслуживали митрофорни протојереј-ставрофор Михаил Протопопов – архијерејски намесник за Викторију, протојереј-ставрофор Николај Карипов – старешина покровског сабора, протојереји Николај Далинкиевич, Петар Схеко и Симеон Кичаков, јеромонах Кирил (Гаврас) и протођакони Василије Козулин и Александар Абрамов. Службу је украсио и велики број чтечева. Хор се састојао од певача из Мелбурна, Данденонга и Ђилонга, под руководством веома способног Николаја Ковала.
Након читања Јеванђеља, Његово Преосвештенство Владика Иринеј је одржао беседу коју је почео са честитком за храмовну славу, рекавши да му је била: „Велика част, привилегија и радост да овде прославимо празник Покрова Мајке Божије у овој величанственој Саборној цркви.“ Владика је затим тумачио значење Јеванђелског зачала за Богородичин празник и повезаност са историјским догађајима, чудом Покрова и заштите Богородице на 1/14 октобра 911. у Цариграду, коме је претила велика армија. Сетио се речи оца Сергија Булгакова, који је рекао да марксизам чак ни комунизам не могу уништити народ ако се људи искрено моле Пресветој Богородици, која посредује за њих са сузама, као што се види по Блаженом Андреју и његовом ученику Епифанију. Владика је говорио о перцепцији православне теологије литургијске ефикасности небеског заступништва Богородичиних молитви. Он је истакао и да се неколико химнографа слави на овај дан, почевши од Светог Романа Слаткопојца из VI века, који је анахроно представљен у иконографији данашњг празника. Други су преподобни Јован Кукузељ, Србин из Албаније и Григорије из Велике Лавре, који је написао: „О тебје радујетсја“, што се пева на Литургији Светог Василија. Ови химнографи величали су Богородицу јер велика је љубав Мајке и сигурна је њена заштита. Владика је завршио своју проповед овим речима: „Нека би она чувала и Вас и децу Вашу. С праздником, дорогие!“
Један од гостију је радујући се изјавио како на празник радовао да; „Присутан је свеобузимајући осећај православља, српски Епископ, руски, српски и грчки свештеници, хор састављен од појаца из разних руских парохија, све то појачава осећај јединства у вери. Празнични дан је тако постао много више од парохијске прославе; то је визија тријумфа Православља. Опход око цркве, иако леп сам по себи, такође симболизује то јединство које повезује све православне у једној вери, у једнм Исусу Христу. Такво је Величанство присутно у када се укаже прилика да се превазиђу националне и парохијске баријере које често сами постављамо.“
На крају службе владика Иринеј је у име митрополита Илариона подлеио низ захвалница и повеља сестринству цркве за велики труд и вредно служење. Међу њима је била и председница сестара госпођа Луба Ковал која је прославила педесет година службе у парохији.
Слава је завршена свечаним ручком у опуштеној и пријатељској атмосфери у којој су сви могли да уживају у међусобном дружењу и укусним јелима.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Pin It on Pinterest

Share This