Select Page

Будући да патријарх Павле у том својству првојерарха Српске Цркве није долазио на Свету Гору, а да је и патријарх Герман Атос посетио давне 1978. године, показује се да је ово прва посета Српског Патријарха Светој Гори после пуних 35 година. Устаљени светогорски поредак обавезује све поглаваре помесних Православних Цркава да по самом уласку на тло Свете Горе посете седиште Свете Горе, Свештену општину у Кареји. Патријарха је пред историјском протатском црквом, која чува чувену чудотворну икону Богородице „Достојно јест“ и коју је осликао најзнаменитији византијски иконописац Панселинос, дочекао Протос – Управитељ Свете Горе отац Симеон из свештеног манастира Дионисијата (мандат на годину дана добијају представници најстаријих пет светогорских манастира: Свете Лавре, Манастира Светог апостола Павла, Хиландара, Ватопеда и Дионисијата).
Уследила је доксологија и посета Епистасији, Управи Свете Горе, која броји двадесет представника, по једног из сваког од манастира Свете Горе. Преподобни отац Симеон поздравио је Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја речима добродошлоце, на које је Патријарх узвратио, подсећајући на везаност породице Немањића, Саве и Симеона, као и других чланова светородне лозе, који су на мудрости Свете Горе, монашке философије живота и византијског законодавства, устројили Православну Цркву у Србији и српску државност, везујући је дугорочно за идеал Вечног Живота и Непролазног Царства Божјег.
Незаобилазна станица у посети Кареји увек је испосница Светог Саве, место где је према предању настао Карејски типик Светог Саве и где се и данас чува светитељево завештање  да је боље сунце да стане, него ли да престане читање Псалтира, који се овде прочита цео у току дана. То постиже, читајући га на смену, неколицина монаха, на челу са усрдним оцем Никодимом, који је – молећи се Мајци Божјој Млекопитатељници која се овде чува – успео не само да одржи ово правило Светог Саве, него и да препороди и оживи целу испосницу, реновирајући је из основа.
По завршетку свечаног ручка, приређеног у Свештеној општини, у част првојерарха Српске Православне Цркве, Патријарх је наставио пут до манастира Хиландара, где га је дочекало манастирско братство на челу са Високопреподобним игуманом Методијем.
Дочеку Патријарха присуствовали су и г. Милета Радојевић, директор Управе за односе са верским заједницама при Влади Р. Србије, генерални конзул у Солуну г. Синиша Павић, али мноштво верника који су ових дана испунили манастир и помажу молитвено, физичким радом или прилозима обнову манастира која је како смо могли видети у пуном јеку.
Патријарх Иринеј је присуствовао вечерњем богослужењу, а потом се за трпезом обратио свима присутнима говорећи о значају свештеног манастира Хиландара и његове обнове у светлу нашег свенародног препорода. „Највиши узлет и процват културе и духовности наш народ је доживео управо у вековима највиших духовних домета манастира Хиландара. Зато је неопходно да сви у мери својих могућности дамо доприност обнови личној и свенародној, али и обнови манастира и монаштва, који су плућа Цркве и духовног живота,“ истакао је Патријарх.
Патријарх се потом, заједно са игуманом и братством, поклонио светим моштима које се чувају у Хиландару и обишао манастирску ризницу, радове на обнови, информишући се исцрпно о детаљима обнове, као и манастирску економију, која је доживела процват проширењем капацитета за производњу маслиновог уља и нарочито винарије, која је већ најавила излазак својих производа на домаће и страно тржиште.
Његова Светост је благословио труд монаха и њихових многобројних помагача и сарадника, углавном Срба, али и Грка, и пробао неке од плодова овог благословеног поднебља, задовољно констатујући да младо хиландарско братство, које тренутно броји око педесет монаха, вредно ради и развија се, духовно и материјално, заузимајући међу светогорским братствима оно место које му по свему припада, враћајући макар део од старог сјаја и угледа.

Изввор: СПЦ

фото: amen.gr

Pin It on Pinterest

Share This