Izaberite stranicu

Литургијским сабрањем и благосиљањем славског колача, храм посвећен Светом апостолу Томи у Моштаници код Никшића прославио је, у недјељу 19.октобра 2014.године, на празник Светог апостола Томе, своју храмовну славу.
Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење више свештеника архијерејског намјесништва никшићког.
Празничном богослужењу присуствовао је вјерни народ Моштанице од којих је један број приступио Светој тајни причешћа. Празник Светог Томе сабранима је архипастирском бесједом честитао Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.
„Сабрали смо се данас, драга браћо и сестре, у име Господње, у име Живог Бога и у име Светог, славног и свехвалног апостола Томе, Христовог ученика и проповједника вјере православне. Славимо Светог апостола Христовог Тому на овом дивном мјесту, у древној Моштаници и није познато да у овим горама има још неки храм њему посвећен“.
„Постоји у Кутима на приморју, у мјесту Брзава поред ријеке Лима и овдје у Никшићу, па не би било чудно, пошто је култ Светог Томе из давнина дошао до приморја и ријеке Лима, да је овдје у Моштаници раније била стара светиња или неко знамење посвећено Светом Томи. Не знамо како се догодило да се баш овај празник одабере као слава овог светог храма, који није баш тако давно саграђен. Како год било овај празник нас везује за дубоку старину, везујући нас, у ствари, за будућност, јер оно што је права истина, Божја истина, она је увијек савремена, увијек нова и води нас напријед“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.
Славећи Светог апостола Тому, ми прослављамо онај чудесни догађај који се, по промислу Божјем, догодио када су остали апостоли, који су били вјерни Христу Господу, видјели Васкрслог Господа и обрадовали се због тога, проповједали име Божје, васкрсење Христово и побједу над смрћу.
„На Томину жалост он то није видио, био је лишен тог преславног догађаја и у својој души он је осјећао и радост и тугу, распињала се душа Светог апостола Томе. С једне стране његово срце се радовало у дубини што чује ријеч о васкрсењу Христовом, као што је и сам он говорио раније, али пошто се није освједочио својим очима нешто је недостајало у његовој вјери. Зато се говори о невјерју Томином, али је, у ствари, боље рећи не о невјерју, него о потреби његове душе за савршеном вјером, јер онолико колико је он тада имао вјере у Господа, а имао је и тражио је, то је било мало за његову душу“.
„Он је хтио пуноћу, па је говорио својој сабраћи апостолима „Док не видим на рукама његовим ране од клина, и не метнем прста свог у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра његова, нећу вјеровати“, јер је хтио да се увјери да је то Онај Који је на крсту висио понижен, Коме су се ругали, понижавали Га и Његову свемоћ изигравали, да се увјери да се јавио као побједитељ смрти, главног непријатеља рода људског. И Господ му се јавио, смиловао се на свог љубљеног ученика Тому и позвао га: „Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја и не буди невјеран него вјеран“.
„Тома је пришао Господу и опипао, по Његовом позиву, ране од клинова и увјерио се да је то Онај исти, да није привиђење, да прича о васкрсењу Христовом није празна, него жива истина. Он је тада исповједио савршену вјеру у Господа. Дух Свети је испунио његово срце, те је проговорио само двије ријечи: „Господ мој и Бог мој“. Савршена вјера у Оваплоћеног Господа и Спаситеља свијета“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Таква треба да буде и наша вјера, додао је Владика Јоаникије, поручујући да људи дубоке савјести и дубоког срца ни у једном времену нијесу прихватали празне приче и полуистине. Људска душа напаја се Божјом истином, Божјом радошћу, Божјом милошћу и свјетлошћу, оном храном духовном која треба свакој боголикој души, а то је живоносна и животворна ријеч Божја, Јеванђеље Божје.
„Диван празник, драга браћо и сестре, на дивном мјесту, лијепо је што сте учинили пажњу овом храму Божјем. Без обзира што није толико велики, довољно је простран, широк, богат и свет да нас све нахрани, напоји истином Божјом, правдом Божјом, светињом Божјом. Одслужисмо ову свету службу, нахранили смо се Небеским хљебом; они који су се причестили примили су Небески хљеб од кога живе нови живот. Нека им буде на здравље и на спасење“.
„Драго ми је што је отац Мирко Вукотић, надлежни парох, сабрао оне који су хтјели да приђу овом светом храму, што је отворио овај храм и овдје врши службу када је год то прилика, а надам се да ће прилика бити све више, да ће се овдје убудуће редовно обављати свете службе Божје. Ово је лијепо мјесто, има доста народа у околини и лијепо је што се неколико људи потрудило да ову светињу заштите, учине приступачном онима који долазе светињи као светињи. А храм Божји морамо бранити од свих оних који би хтјели да промјене његову намјену и да га претворе у нешто друго. Храм мора остати храм, у храму Божјем могу служити и народ поучавати само свештеници који имају пуномоћство од стране Цркве Божје“.
„Нека буде срећна слава. Надамо се да ћемо се и догодине, ако Бог да, сабрати овако лијепо. Нека је благословено свима и на многаја љета“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Благосиљан је и пререзан славски колач који је припремио мјештанин Божидар Буторовић, домаћин славља. Он је дио крсног колача предао Борису Баровићу, који се обавезао да буде домаћин славе за наредну годину.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/15725/20.10.2013_Vladika%20Joanikije.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]

Pin It on Pinterest

Share This