Select Page

Пјесник Ристо Милић један је од најзначајнијих, најплоднијих и свестраних друштвених чланова, па није ни чудо да је био проглашен и за почасног члана Српског пјевачког друштва „Јединство“, као најдосљедњији сљедбеник његовог и даље актуелног мота: „Пјесмом срцу – срцем роду!“, оцијенио је секретар Друштва Драган Ђурчић. Он се поводом 175 година од оснивања „Јединства“ синоћ у ризници Српске православне црквене општине которске обратио присутним на промоцији поновљеног издања лиричних родољубивих пјесама под називом „Сербобранке“ Риста Милића. О Ристу Милићу, подсјетио је Ђурчић, говорили су бројни хроничари СПД „Јединство“, а овом приликом из његовог предговора новом издању цитирамо: „Сам Шпиро Јововић је пак компоновао, на свачије допадање и похвалу, неколико родољубних пјесама Љубе Ненадовића и которског пјесника а друштвеног члана Риста Симова Милића … “ „… Јесени 1869. букну бокељски устанак. … Најтеже муке претрпише друштвени предсједник Ристо М. Суботић и родољубиви друштвени пјесник и пјевач Ристо С. Милић“. Према архивским подацима Ристо Милић је рођен 1842. године у Котору . „Под редним бројем 8, пише: Ристо (Цристофоро) је син Симеона Милића (Симеоне Милицх) из Бјелица и Јелене Катурић (Елена Цаттурицх) из Котора, и рођен је 19. априла, по старом, или 1. маја, по новом календару (нато 19. априле / 1. маггио1842.). Књига рођених је исписана италијанским језиком, који је био службени језик у јужним, далматинским, покрајинама Аустро-Угарске царевине“, стоји у архивској грађи.“И поред свих пјесничких и пјевачких успеха, Милић у Котору није могао добити сигуран посао у државној служби. То је била цијена његовог родољубног дјеловања у Боки. Зато је, крајем 1871. године, отпутовао у Одесу, гдје је био званични повјереник Матице српске. У Одеси је срео и своју земљакињу, Јелисавету Поповић, која је из Сербобранки узела 11 пјесама и на њихове стихове је компоновала музику. Послије рата, 1879. године Милић је у Београду распоређен на мјесто рачуноиспитача В класе Главне контроле, а од 1883. до 1910. године је радио као књиговођа у Поштанско-телеграфском одјељењу Министарства народне привреде (најприје као књиговођа В класе, а затим ИВ, ИИИ, ИИ и И кла-се). Као поштански чиновник није објављивао своја књижевна дјела, али је био у току књижевних догађања посебно српских писаца. Изненада је, од срчаног удара, умро 8. марта 1910. године, у београдској кафани Прољеће“, детаљ је из биографије пјесника Риста Милића.
„Јединство“ је уочи Лучиндана 17.10.1870 пошло да се поклони моштима Светог Петра Цетињског. Исте вечери приређена је и сјајна забава у Цетињској читаоници за књаза, остале главаре и народ. Тада је први пут изведена црногорска химна компонована од „друштвеног капелника“ Антуна Шулца, а по ријечима пјесника Јована Сундечића. „ И од тада она се пјевала и свирала као црногорска химна до нашег сретног народног уједињења“. За узврат књаз је Друштву поклонио 200 форинти у злату, диригенту Шулцу златни сат са посветом, и наредио је да се о државном трошку штампају родољубиве пјесме „Србобранке“, које је спјевао Ристо Милић, „вриједни друштвени члан. Године 1869. године у августу, заведена је регрутација, упркос дате царске ријечи приликом окупације Боке да се то неће радити. Након што је цар Фрањо Јосиф одбио молбу бокељских главара да се не регрутује локално становништво и послао у Боку јаку војску, 25.септембра се дигоше на устанак прво Кривошијани, Леденичани, Ришњани, Оравчани, а затим и Грбљани, Маине, Браићи и Побори. 3.1.1870. године склопљен је Кнезлачки мир – „Јединство“ је пало у немилост полиције, ухапшено је неколико чланова, а најтеже су прошли предсједник Ристо М. Суботић, који је и умро у затвору од претрпљених мука, и пјесник Ристо С. Милић, члан Друштва који је морао напустити Котор због великог србовања и отићи у Одесу, а касније у Београд. Друштво је изразило солидарност са страдалима одустајући од забава и своју дјелатност свело је на молитве за спас и покој душа погинулих устаника; У Одеси је Р.Милић био званични представник Матице српске. У Одеси је срео Јеисавету Поповић, српску композиторку. Она је компоновала музику за 11 његових пјесама из Србобранки (двије родољубиве и девет љубавних). Ноте свих композиција сачуване су у Архиву СПД „Јединство“, детаљ је из историјата „Јединства“, а који довољно говори и о Ристу Милићу.
О књизи „Сербобранке“ Риста Милића поред Ђурчића говорили су и парох которски и намјесник бококоторски протојереј ставрофор Момчило Кривокапић, Стеван Кордић који је урадио фотографију и дизајн и професор Гимназије Котор Љиљана Чолан. Издавач књиге је Војин Лазаревић. Управа „Јединства“ припремила је и већи број захвалница за допринос раду и обстојању Друштва у периоду обновљеног дјеловања од 1994. – 2014. године. Синоћ су оне додијељене: проф. Љиљани Чолан, Драгану Ђурчићу и Стевану Коридићу.

Предраг Николић

[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/15694/16.102.2014.%20ZAPISI_o.Nemanja%20Krivokapic_Najava%20svecanosti%20SPD%20Jedinstvo.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]

Pin It on Pinterest

Share This