Izaberite stranicu
Ако будемо имали вере и ако послушамо Господа и оно што је немогуће биће нам могуће – поручио владика Теодосије у Великој Хочи
У присуству великог броја верника пристиглих са разних страна, у Великој Хочи је по двадесети пут одржана Михољданска свечаност. Свечаност је започела архијерејском литургијом у цркви Светог Јована на улазу у село, коју је уз саслужење неколико свештенослужитеља из Рашко-призренске епархије служио епископ Теодосије. Литургију је својим појањем улепшао хор ,, Свети Стефан Дечански“ из Новог Сада. Велики број деце се причестио, а обављено је и освећење славског колача који је у име Црквеног одбора Велике Хоче принео Станоје Бркић. За наредну годину да буде колачар прихватио се други члан Црквеног одбора Новица Шавелић.
Празничном беседом се верницима обратио владика Теодосије. Он је, надовезујући се на јеванђељску причу која говори о томе како је Господ силом својом напунио мреже рибарима, који целе ноћи нису имали улова, рекао,, да Господ и нама поручује да се не уздамо много у себе и да за оно што хоћемо добро да учинимо у овом животу, потребно је да имамо веру и послушност Господу“.
-Господ је хтео да каже да онда када су се апостоли будући сами трудили, ништа нису уловили, али када су из послушности учинили оно што им је Господ рекао , уловили су мноштво риба и учињено је чудо какво до тада нису никада видели. Данашње јеванђеље нам говори да треба да имамо веру и да имамо послушност према свему што Господ чини и промишља о нама. Данас смо се сабрали овде да би вером и надом у Господа и ми замолили Господа да Он који је стално чинио чудо, учини чудо са нама. А они који имају очи вере, они у сваком тренутку могу видети да Господ чини чуда и данас као што је некада чинио. Није ли чудо што је ово село опстало са својим житељима? Ево погледајте од Пећи па до Призрена, ако идете путем само ово село овде је опстало. Није опстало силом људском и моћима, оружјем, новцем и у свему овоме што је земаљско. Ово село је опстало јер је Бог тако благословио и опстало је молитвама мученика светога краља Стефана Дечанског. Он је Свети Краљ, српски краљ на простору Косова, који је остао и који остаје и нама поручује да се не колебамо, јер док је он у својој светој лаври, његове свете мошти, не треба да сумњамо, не треба да се колебамо, Косово ће бити наше и јесте наше. Само Господ од нас тражи веру и ону послушност Петрову да и ми ослушкујемо глас Божји и да видимо очима вере како Господ дивно чини чудеса. А ми треба да помогнемо у ономе што Господ чини, да будемо сарадници Божји како је то говорио наш блаженопочивши патријарх Павле. И заиста ако будемо имали вере и ако послушамо Господа и оно што је немогуће биће нам могуће, а то данашње јеванђеље говори, а наш улов, наша добра дела и све оно што можемо Господу принети нека се умножи онако како су се умножиле рибе у мрежама рибара – рекао је владика Теодосије.
Владика је пожелео добродошлицу свима који су дошли на Михољдан у Велику Хочу, и посебно се захвалио хору ,,Свети Стефан Дечански“ из Новог Сада, рекавши да они својим доласком и учешћем у животу рашко-призренске епархије потврђују достојно ношење имена великомученика краља Стефана Дечанског.
После литургије се славље наставило културно-уметничким програмом у Дому културе у Великој Хочи.
Госте је поздравио председник Привременог органа општине Ораховац, Голуб Кујунџић, нагласивши да је ове године мали јубилеј-двадесетогодишњица прославе Светог Киријака Отшелника у Великој Хочи, која је како је рекао ,,рајски врт на земљи“:
Ово је рајски врт на земљи, и ми, грађани општине Ораховац несебично чинимо напоре уз помоћ Цркве и наше државе да сачувамо ово богатство које нам је Бог подарио и да у наредном периоду будемо логистика за све добронамерне људе да дођу, да нас посете, да се са њима дружимо и да шаљемо поруку свету да ћемо остати ту, уз Божји благослов и уз божју помоћ. Оваквим манифестацијама ми покушавамо да се одужимо нашим прецима који су саградили ове велелепне храмове. Посебно нам је задовољство и част да баштинимо ту средњовековну баштину и да се поносимо тиме да нам је Бог дао задатак да то чувамо по чему сведочи наше присуство поред свих недаћа, које смо имали, истрајали смо уз Божју помоћ, опстали смо и остаћемо без обзира на све што нас је снашло и што би могло да нас снађе.
У културно-уметничком програму су осим хора ,,Свети Стефан Дечански“, учествовали и ,,Метохијски жубори“ изводећи песме Гаврила Кујунџића о Великој Хочи, Косову и Метохији, затим културно-уметничко друштво,, Лепенац“ из Севца на Шари, али и деца из предшколске установе ,, Наша радост“ у Великој Хочи. Своје стихове је казивао песник и књижевник из Грачанице Ратко Поповић, који је заједно са покојним професором и књижевником Слободаном Костићем и оцем Миленком, парохом великохочанским, започео ову манифестацију пре двадесет година. По речима Ратка Поповића, који је тада био секретар културно-просветне заједнице Косова и Метохије, циљ организовања манифестације било је окупљање песника и ствараоца са Косова и Метохије и свих људи који су хтели да буду присутни овде својом уметношћу. Одабрали су Михољдан који уједно означава и завршетак бербе грожђа, у овом надалеко познатом виноградарском крају.
-Тако је и било те 1994. године, и тада је био већи број становника, било је више људи из Велике Хоче, из Ораховца, и из свих околних места, из Оптеруше и Зочишта. Био је прави духовни сабор у овом делу Метохије. И од тада је почело да тече. Отац Миленко је редовно био тај стожер који је знао да људе овде окупи, прими, да угости, да отпрати са топлом речју, са жељом да се традиција настави. Ево, на нашу радост и ове године се одржава ова манифестација, мали јубилеј, а на овим просторима свако сусретање са људима је веома значајно. Мислим да овакве манифестације треба неговати, а у Великој Хочи што чешће, јер само на овај начин можемо ове просторе да бранимо и да културом и духовношћу дамо трајни печат. Као што су то наши преци радили са својим задужбинама, којих је овде 13 цркава и црквишта, свако ово окупљање је задужбинарење, задужбинска наша дужност да ми будемо ту да се нађемо са људима да се видимо, да трајемо. Људима је потребно сусретање, да некоме кажу своју муку, а нормално да и други дођу овде, да кажу нешто, да својим присуством дају један импулс овим људима и снагу за опстанак на овим просторима. Идући из Грачанице према Хочи, човеку се чини, срце све јаче и јаче удара и та жеља да се буде са овим људима и са овим простором је свечаност огромна. А нажалост, када видимо да нас је мање из године у годину, то јесте трагедија, али и уједно и охрабрење за оне људе који су овде јер само на овим просторима они могу о себи да сведоче, да овде привређују. Што нас је више лакше је да опстанемо и да лакше сведочимо о себи, о својој самобитности и да причамо, да бранимо то огромно национално благо и националну културу Срба на косовско-метохијским просторима-рекао је Ратко Поповић.
Свечаност се пренела на улице Велике Хоче и трајала до касно увече. На сеоском тргу су се као некада, могли видети домаћини из села који су изнели да рекламирају и продају своје производе: грожђе, вино, ракију, орахе, јабуке, флаше са уметнутим крстовима, грнчарију. Из винарије Петровић се чула песма и хармоника, а на свакој кући су била отворена врата за госте.
Оливера Радић
Извор: Православие.ру

Pin It on Pinterest

Share This