Select Page

Једнодневно поклоничко путовање у манастире Светог Василија Острошког у Бијељини, Светог Николе у Етно – Селу Станишићи и Свете Петке “На пет језера“ код Бијељине, уприличено је у организацији Српске православне парохије даљске, у недељу 5. октобра . У раним јутарњим часовима благочестиви народ из Даља, Борова и околних места кренуо je светињама у походе. Прва дестинација био је манастир Светог Василија Острошког у центру Бијељине, где је и привремено седиште епископа Зворничко-тузланског г. Хризостома. У овој светињи где су присуствовали Светој Литургији, поклоници су имали прилику да целивају покров Светог Василија Острошког, део моштију Светог Сисоја Великог, те посебну вредност манастирске цркве – копију чудотворне иконе Богородице Тројеручице – дар манастира Хиландара. Градња овог манастира почела је 1996. а завршена 2001. године. Порта. као и читав манастир. изузетно су уређени и украшени медитеранским биљем, што ово место чини помали нестварним. Срдачност и гостољубље братства манастира, на челу са оцем Георгијем, видљива је била на сваком кораку. Након Свете Литургије и послужења за све благочестиве Хришћане присутне на евхаристијском сабрању, кренуло се даље на пут.
На излазу из Бијељине, на трећем километру према Павловића Мосту, налази се „Етно – Село Станишићи“. Оно нас враћа прецима и природи, буди у нама дивљење према једноставности некадашњег начина живота, па се с разлогом може рећи да је “Етно – село Станишићи“ изван садашњег времена и простора. Овде се одмарају очи и душа, човек постаје племенитији, али и мудрији, слушајући жуборење потока и рад воденице. Након двосатног разгледања лепота етно села, у једној од старих брвнара уприличена је трпеза љубави. У “Етно – Селу Станишићи“, које је основано 2003. Године, издвајају се две целине. Једна приказује световни живот и изграђена је од дрвета. Чине је дрвене куће – брвнаре са покућством које им је вековима припадало. Друга, духовна целина враћа нас још дубље у прошлости и сачињена је од реплика објеката са разних места обележених Православљем. Ту се налази и крстионица, која је рађена по узору на малу руску цркву која постоји на Аљасци. У срцу ове целине је женски манастир Светог оца Николе, реплика манастира Куманице, задужбине Немањића, и у њему су положене честице моштију Светог Цара Уроша и Светог оца Николаја.
У касним послеподневним часовима кренуло се плодном семберском равницом према бијељинском насељу “Пет Језера“, где доминира женски манастир Преподобне мајке Параскеве. Манастир је подигнут пре неколико година а радови на његовом завршном уређењу још увек трају. Овај јединствен и монументални храм са изведеним позлаћеним куполама у руском стилу свакодневно привлачи пажњу путника који пролазе обилазницом око Бијељине, која води према Србији. Ту су гости из Епархије Осјечкопљске и барањске, након разгледања манастирског комплекса, присустовали вечерњем богослужењу и акатисту Светој Петки. По угледу на руске цркве и манастире, и манастир Свете Петке састоји се из два дела. Горњи храм посвећен је Светој Петки а доњи храм посвећен је Преподобном Сергију Радоњешком. Силазак у доњи храм никога није могао оставити равнодушним. Управо овде налази се честица моштију Преподобног Сергија Радоњешког, која је дар блаженопочившег руског патријарха Алексеја Другог. У склопу манастира, поред конака и монашких келија, налази се и дом за старе, дечије обданиште, источник – извор живе воде, те спомен подручје са именима преко 1300 пострадалих српских војника, жена, деце и стараца, погинулих на територији Илијаша и Вогошће (општина Сарајево) у периоду од 1992-1995. године. Њихови потомци већим делом населили су се након егзодуса српског живља из Сарајева управо у Бијељини. У плану је да се код манастира, око језера, саграде мале црквице које ће својом архитектуром и стилом подсећати и на друге православне народе. Тако би на једном месту био представљен цели православни свет, као Православље у малом.
Посетом једном од најлепших манастира у Српској православној цркви завршило је једнодевно путешествије оних који су желели да виде и доживе ново духовно искуство и оснаже своје духовне силе. Беше ово прилика да духовно узрасту Господу Богу на славу, ближњима својим на радост, а Цркви и Отаџбини на корист.

Извор: Епархија осјечко-пољска и барањска

Pin It on Pinterest

Share This