Select Page

Манастирски комплекс Режевићи надомак Петровца један је од најзначајнијих историјских и архитектонских споменика у Црној Гори, па је неопходно уложити максималне напоре да се његово културно и духовно богатство сачува за будуће генерације, оцијењено је на тродневне научне конференције, која је завршена данас.
Конференцијом је обиљежено два вијека од оснивања цркве Свете Тројице, једне од три у оквиру манастира, а на скупу, под називом „Богослужбено пространство: историја, архитектура, сликарство, књижевност, црквено појање“, учествовали су признати свјетски научници из Санкт-Петербурга, Москве, Лондона, Србије и Црне Горе.
Митрополит Амфилохије Радовић, који је присуствовао дијелу конференције, рекао је да су овакви догађаји за Митроплију црногорску-приморску од великог значаја.
„Циљ окупљања признатих стручњака из свијета је да се храмовима да нови живот, како би цркве и манастири постали интересантнији јавности и будућим генерацијама. Умјесто што бисмо историјске и духовне вриједности конзервирали, наша је намјера да их таквим догађајима „оживимо“ и пренесемо поруке мира и љубави“, нагласио је он.
Доктор историјских наука Мирослав Лукетић истакао је да је све више грађана који долазе у манастир Режевићи, а међу њима су вјерници, као и људи који поштују и цијене богату архитектуру овог објекта.
„Манастир уједно представља симбол снажне вјере и одлучног отпора становника Паштровића, који су се храбро одупирали страним освајачима. Многе војске су покушавале да покоре овај крај, а као вид вјерског притиска, на удару се нашао манастир, који је више пута рушен и спаљиван. Паштровићи су на то вјековима одговарали обновом манастира и одлучнијом борбом против окупатора“, подсјетио је он.
Лукетић је рекао да нема поузданих извора на основу који би се одредило када је манастир саграђен, а одговор на то питање могли би добити додатним археолошким испитивањима терена и објеката, као и анализом предмета са овог локалитета. Предање говори да је овдје некад била богомоља старих Грка и Римљана.
Научни консултант у ЈУ „Музеји и галерије“ Будва Луција Ђурашковић указала је на значај фресака, помоћу којих историчари и архитекте могу доћи до важних података о манастиру и његовим црквама током историје.
„Познато је да су манастир више пута пљачкали и уништавали улцињски гусари, због чега је често био напуштен. Зато су остаци старих фресака од огромног значаја за архитекте, историчаре и научнике, како би сазнали више о манастиру током најранијег периода његовог постојања“, казала је она.
Архитекта Иво Јовановић, под чијим је надзором манастирски комплекс недавно реконструисан, истакао је да у заштиту објеката у Режевићима дуго није улагано, осим послије земљотреса 1979. године, када су извршене само мање интервенције.
„У протеклих неколико година обновлили смо зидове и сводове цркава и манастира, а реконструисани су и кровови, чиме смо објекте сачували од даљег пропадања усљед атмосферске влаге. При томе смо строго водили рачуна о естетском и архитектонском уклапању у аутентични амбијент“, нагласио је он и додао да је обнову манастирског комплекса неопходно наставити, како би његови вриједни историјски садржаји у потпуности били заштићени.
Теоретичар књижевности и умјетности, професор на Академији драмских умјетности на Цетињу, Синиша Јелушић указао је на прожимање пјесничких дјела наших познатих књижевника са црквеним стваралаштвом. Посебно мјесто, како је истакао, заузима Петар ИИ Петровић Његош, који је имао дар да на најувјерљивији могући начин представи „пјесничку молитву“.
На конференцији су још говорили игуман манастира Режевићи Архимандрит Хризостом Нешић, као и стручњаци Руске академије наука, Руске националне библиотеке, Руске академије музике, Универзитета на Оксфорду и Државног конзерваторијума у Санкт-Петербургу.

Извор: Cafe del Montenegro Portal

Pin It on Pinterest

Share This