Његово Преосвештенство Епископ славонски Господин Јован служио је у суботу, 4. октобра 2014. године помен на сисачком Дјечјем гробљу, дјеци – невиним жртвама усташког логора који је у Сиску функционисао пуних пет мјесеци, од августа 1942. до јануара 1943. године. Епископу Јовану су саслуживали протојереј-ставрофор Душко Спасојевић, протојереј-ставрофор Слободан Лалић, јереј Веселин Ристић, и ђакони Зоран Радић и Милан Томашевић.
„Баш данас треба поновити оно што је говорио и писао Свети Владика Николај, светитељ охридски и жички, нетом послије рата, говорећи Србима како да се односе према својим жртвама које су у стотинама хиљада пале у Другом свјетском рату. Прво: Срби да се не свете јер ко се освети тај се не посвети. Друго: Срби да се поносе својим жрвтама, тојест да их прослављају и препознају у њима нове мученике. И треће: да цијелом свијету објављују страдање да се никада никоме не понови. Нису те поуке од јуче до данас него су за вијекове вијекова‟, истакао је Епископ Јован. Епископ славонски је присутнима пренио поздраве Митрополита загребачко-љубљанског Господина Порфирија који је данас усљед обавеза изван Хрватске, али који је молитвама са нама.
Окупљенима се обратио Бранко Лустиг, продуцент, двоструки оскаровац јеврејског поријекла који је рођен у Осијеку и који је преживио Холокауст. „Најприје сам доведен у логор Аушвиц гдје смо имали сличан третман као и дјеца у усташком логору у Сиску. Живот ми је спасио један Србин, Арсенић Јово. Тада сам се завјетовао да ћу цијелог свог живота чинити све што је у мојој моћи да се такво што више никад не понови.‟
Потом је говорила госпођа Добрила Кукољ, предсједница Градског удружења логораша и њихових потомака из Бања Луке. Живот њене породице заувијек се промијенио у јулу 1942. године, када су наоружани њемачки и усташки војници заробили 12 чланова њене обитељи. Добрила је преживјела неколико дјечјих логора, од чега су јој највише у сјећању остали Јасеновац и Сисак. „Улазак у логор био је раван клубу смрти у којем су владали безакоње и лудило, гдје се чуо само врисак, плач и јаук до неба. Призор од којег ми се и данас леди крв у жилама је бјежање испред усташа који су хватали дјевојчице и над њима се иживљавали. Тада сам нехотице стала на тек рођено дијете на земљи, а тај плач и јаук ми и данас звони у ушима. Ми, преживјели логораши, смо на измаку снаге, а наша свједочанства не смију пасти у заборав и зато молим садашњу и будуће генерације да се боре да се зло које је донио рат више никада не понови, како код нас, тако и у цијелом свијету‟, рекла је Добрила Кукољ.
У свом говору, предсједник Српског народног вијећа, господин Милорад Пуповац, подсјетио је како је на овдашњим подручјима жива стратегија заборављања, како других мјеста, тако и сисачког Дјечјег гробља. Због тога су сви они који су се спремни изложити неугодностима да би се супроставили таквој стратегији вриједни сваког поштовања, додао је господин Пуповац.
Комеморативни скуп сјећања на жртве логора у Сиску, дјецу стару неколико мјесеци до 13 година, одржан је у организацији Српског народног вијећа и Вијећа српске националне мањине Града Сиска на Дјечјем гробљу у Сиску. Скупу су присуствовали Александар Вулин,министар рада, социјалне политике и запошљавања Владе Републике Србије, Боса Продановић, отправник послова Амбасаде Републике Србије у Загребу, Марко Кричка, изасланик Предсједника Републике Хрватске и Градоначелнице Града Сиска, Чедомир Вишњић, изасланик Министрице културе Владе РХ, велечасни Бранимир Моточић, протојереј-ставрофор Петар Олујић, Наташа Јовичић, директорица ЈУСП Јасеновац, чланови Удружења логораша Јасеновац из Београда, Бања Луке и други.
Усташко-њемачки логор за дјецу у Сиску основан је августа 1942. године и највећи је логор те врсте у Независној Држави Хрватској. Налазио се под покровитељством Женске лозе усташког покрета и Усташке надзорне службе. „Дјечије прихватилиште“ је било под директном управом усташе и љекара др Антуна Најжера. Логор је дјеловао на више локација у граду Сиску, у згради бивше Соколане, у женском самостану сестара Светог Винка, магацину солане Рајс, једној основној школи у Новом Сиску и тзв. Карантени. На ове локације пуних пет мјесеци допремана су дјеца са Козаре, из Славоније, Баније и Кордуна. Упркос акцији спашавања дјеце, коју је предводила добротворка Диана Будисављевић са групом неуморних праведника, кроз логор је прошло око 7000 малишана. На споменику Дјечијег гробља стоји да их је пострадало више од двије хиљаде.
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/15648/07.10.2014.%20Vl.%20Jovan%20Culibrk%20djecje%20groblje%20Sisak.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]
