Izaberite stranicu

Древна област Ниниве у Ираку, једна од првих хришћанских насеобина у свету, очишћена је од  хришћана. Исламистички терористи су протерали или побили целокупно хришћанско градско становништво. Иначе, из Ирака хришћани беже масивно. Каноник Андреј Вајт, једини англикански капелан у Ираку, изјавио је листу „Телеграф“: „Прошле недеље није било причешћа у Нинивији први пут за ових 2000 година. Све је затворено и сав свет се разбежао.“
Упркос свима опасностима, хришћани смеју живети у Ираку, једино под условом ако уплате глобу. Сви који су могли побећи, побегли су. Хришћани су избегли и из других ирачких крајева немајући поверење у своју безбедност. Према канонику Вајту, остали су једино они сиромашни, јер нису имали могућности да побегну, а ни да плате глобу. Уколико Исламска држава опстане, ови људи ће морати бирати између мучеништва и преласка у ислам.
Није само каноник Вајт песимиста кад је у питању будућност хришћана у Ираку. Неки свештеник који себе назива „Отац Навар“, изјављује да је „с хришћанством у Ираку свршено“. Казао је да тамо хришћани умиру услед недостатка хране и намирница, и да је несташица утрошена на 200.000 расељених хришћана.
Избеглице се налазе и међу другим народностима настањеним у Ираку, који такође напуштају Исламску државу. Већина их је избегла на курдску територију, а други напустили земљу. Неки срећници су успели домаћи се Европе и других земаља у свету, док је њих већина у јадном стању, живећи углавном у градовима какав је Киркук.
Они расељени у курдским областима, у потпуности зависе од помоћи са стране. Били су присиљени да избегну, оставивши све за собом, па и новац и драгоцености. Укључене су међународне добротворне организације, па и појединци. У сваком слуичају, та помоћ је минимална, ма како добродошла.

Извор: СПЦ/ОЦ

Pin It on Pinterest

Share This