Select Page

На Горње Мартиниће, поприште велике битке Црногораца против Турака из 1796. године, данас се мало ко окреће. Локални и републички властодршци понекад посјете овај крај, одрже ватрене говоре о црногорској државности и ратној побједи и врате се у кабинете. А иза њих већ деценијама остају невоље које мјештанима загорчавају живот. То се посебно односи на пут до гробља и цркве Светог Ђорђа. Иако је гробље уређено и редовно се одржава, локални пут у дужини од пола километра не личи на цесту и њиме чак и теренска возила тешко пролазе. Шта то значи за оне који овдје желе да сахране најближе, није потребно објашњавати. И неколико мјештана који живе поред ове мартинићке цесте огорчени су што се нико већ деценијама није сјетио да уреди и асфалтира пут. Небрига о овом правцу зачуђује још и више јер он води до храма који је у Мартинићима много више од сеоске цркве. Давне 1862. године у њој је 12 виђенијих бјелопавлићких вођа радије одлучило да буду спаљени под црквеним кровом него да се предају Турцима. Захвални Мартинићи поводом тог догађаја подигли су и споменик поред цркве који случајним намјерницима објашњава шта се овдје догодило. Једна од знаменитости цркве је и породична капела Радовића коју је подигао Андрија Радовић, некадашњи предсједник Владе краља Николе. Гробовима виђенијих бјелопавлићких јунака овдје броја нема, па се без имало скепсе може рећи да ова светиња спада међу најпоштованије међу овим племеном. Али, све је то узалуд и овдје нико не долази, јер је пут такав да га сви заобилазе и њиме се упуте само они који морају, односно породице које на овдашњем гробљу желе да сахране некога свога.
Put do crkve u G. Martinićima– Овај пут давне 1938. године урадио је Андрија Радовић. Од тада он се мало промијенио, јер након рата, а посебно у посљедње вријеме, нико се на ову цесту не обрће. Сви су је заборавили иако су Мартинићи ушли у све уџбенике историје и читав овај крај је натопљен крвљу, а његове врлети чувају приче о великим ратним и духовним подвизима наших предака. Живим овдје деценијама, али се не сјећам да нас је посјетио било ко из општинске власти. За њих као да не постојимо – тврди Слободан Вуксановић, мјештанин, чија кућа се налази одмах поред запуштеног пута и знаменитог храма.
Он каже да је поодавно цеста насута шљаком, јер су приликом сахране познатог архитекте и једно вријеме црногорског министра Ранка Радовића, његов гроб посјетили челници ДПС-а. Међутим, додаје Вуксановић, чим су они отишли, све се вратило на старо. И представници Црногорско-приморске митрополије уложили су дио средстава у обнову овога правца, али и то је било недовољно да би се њиме могло безбједно пролазити. Вуксановић каже да је за асфалтирање потребно око 10.000 еура, али да је мјештана мало и не могу скупити ту суму.
– Нешто озбиљније на уређењу овога пута покушавао је да уради Милорад Кадић, бивши предсједник Општине Даниловград. Чак је било и договорено да се уради пројекат реконструкције пута, али све је остало на причи и да није нашег мјештанина Ђока Јочића ни данас се наш пут не би помињао – наглашава Вуксановић, додајући да се нада да ће људи из новог Одбора за изградњу Мартинићког пута успјети нешто да ураде.
Одбор очекује да се њихов захтјев испуни
Прије неколико година у Горњим Мартинићима формиран је и Одбор за изградњу пута до цркве. Његови чланови су држали неколико састанака, а прије неколико мјесеци поводом асфалтирања пута били су и у Општини Даниловград. Тамо су предали захтјев за реновирање пута и очекују да се коначно неко из локалне управе сјети и уложи средства како би се пут привео намјени. У локалној управи Даниловграда потврдили су да су добили захтјев мјештана и да ће о њему убрзо одлучивати.

Иван Милошевић

Извор: Дан

Фото: tripmondo.com (архива)

Pin It on Pinterest

Share This