Каменовање цркве Ружица у Рожајама пре неколико дана унело је зебњу међу шест одсто православаца у овом крају на северу Црне Горе. Вандали су четири дечака од по 14 година која су на путу ка мејтефу (школи у којој се учи о исламу) засули камењем храм, који са парохијским домом већ двадесет година пролази голготу. На сву срећу није било реакције православаца, које је од револта смирио председник општинског одбора СДП у Рожајама Изет Бралић са поруком да је попуштање пред неделима такође злочин.
Не смемо тајити да се слично понавља неколико пута у последњих 15 година. Сведочим да ово хулиганство ничим није изазвано, нити личним понашањем пароха, нити следбеника. Напротив, снажно су доприносили суживоту и изградњи мултиконфесионалне Црне Горе, баш као што смо ми Рожајци учествовали у изградњи цркве Ружица, охрабрио је око шест одсто православаца у граду подно Хајле, Бралић.
Притешњени доказима, у полицији су малолетници, у присуству родитеља, признали недело, а родитељи су упутили извињење пароху Милану Станишићу, који са породицом десет пуних година трпи несвакидашња шиканирања.
Својевремено су родитељи вандала претили и председнику Црквеног одбора Милисаву Ђуровићу, који не окривљује децу која чине оно што им неко нареди.
Мартиновићи без Срба
У атацима на Србе посебно се истицао Наим Прелвукај, један од команданата такозване ОВК, који је чак претио да ће летети главе ако неко уђе у „његову земљу“, која му, наравно, никада није припадала. Памти се да је 3. априла 1902. године, митрополит Митрофан Бан наложио свештенику гусињском Ђорђу Шекуларцу, да огради православно гробље и место за цркву, чија градња је почела 1928, а завршена десет година касније. Освећење је обавио викарни епископ будимљански Николај Јокановић са свештенством. Јануара 1940, према извештају свештеника Ђорђа, у Мартиновићима су „живела 154 Србина“. Данас их у том месту више нема, каже за „Новости“ отац Жељан Савић, који је био мета напада Албанаца више пута до сада.
Милутин Секуловић
Извор: Новости
Фото: panoramio.com
