Морамо направити праву елиту, сачињену не од богатих, већ паметних и образованих људи, чије ће мишљење друштво ценити. Суочени смо данас са недостатком мотивације за учењем, будући да се посредством медија деци пласирају стереотипи „паре су све“, до њих се стиже брзо и њима се стиче ауторитет, признање у друштву. Знање и етика, као мерила социјалне афирмације, умногоме су потиснути. Тај вредносни систем своје корене има у америчком начину живота, а религијски је утемељен у англосаксонском протестантизму. Ми у Србији, илити некадашњој Југославији, некада смо веровали да имамо добро образовање. Од „петооктобарске револуције“ почињу приче да оно не ваља те да би га требало реформисати. Међутим, од тада наовамо, учињено је много тога штетног, чини се, са циљем разградње нашег образовног система, оценио је др Александар Липковски, професор Математичког факултета у Београду, на трибини „Разарање српског образовања“, коју је приредило сестринство манастира Ћелије у Духовној библиотеци „Отац Јустин“.
– Као члан радне групе за реформу образовања, био сам „кочничар“ промена за које сам сматрао да нису добре. Наиме, наш претходни систем је био стабилан, о чему су говорили сјајни резултати наших ученика на међународним такмичењима. Наравно, политичка машинерија била је јача од појединаца, реформе су спроведене и данас имамо, на пример, хиперпродукцију доктората. До пре пет- шест година, имали смо највише 300 одбрана докторских дисертација годишње, а данас око 1200. Докторати ничу као печурке и тамо где нису потребни. Рецимо, у политици. Болоњска декларација, потписана 1999. године, са циљем унификације образовних система у Европској унији, довела је до промене Закона о образовању, чиме је докторат сведен на један степен студија и тиме девалвиран. Такође, сваке године уочавамо и нижи квалитет знања студената математике. Покушавамо да их научимо, али је тешко јер је на претходним нивоима школовања (гимназија, основна школа) дошло до пропуста. Ђаци немају мотив да уче као некада, а професори као васпитне мере немају ништа на располагању- мишљења је угледни научни радник.
Под патронатом педагога и психолога начињена је реформа школства која је оцењивање одложила тек за други разред и угушила такмичарски дух, иначе веома подстицајан у процесу учења. На сцени је тзв. „демократизација образовања“ – систем који погодује снижавању нивоа логичког закључивања и прављења људи подесних за манипулацију преко средстава јавног информисања. Како математика подстиче развој здравог разума, њени зналци се томе противе, објашњава проф. др Александар Липковски. Унапређивање образовања је озбиљан задатак нашег друштва и морамо му се ваљано посветити како бисмо створили интелектуалне елите, које ће служити за узор новим нараштајима. Само тако можемо променити вредносни систем, неопходан за свеопшти опоравак државе, закључио је проф. др Александар Липковски.
J. J.
Извор: Епархија ваљевска
Фото: flickr.com (архива)
