Select Page

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља, у четвртак 11.септембра 2014.године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Са Преосвећени Владиком је служило свештенство беранског намјесништва и монаштво катедралног манастира Епархије будимљанско-никшићке.
Сабраном вјерном народу бесједио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, говорећи о догађају Усјековања главе Светог Јована Крститеља који се, не без разлога, сматра малим Великим петком у историји човјечанства.
„Има ли већег подвижника, већег аскете, већег молитвеника од Светог Јована Крститеља који се својим светим животом уподобио анђелима и постао образац подвижницима свих времена од јеванђељских времена па до дана данашњег и до краја свијета и вијека? Оно што је важно увијек да се каже јесте да је он кум Христов, он је Христа Господа крстио ради нас људи и ради нашег спасења у ријеци Јордану. Тако је Господ, преко Светог Јована Крститеља и сам чинећи оно што је најважније, устројавао наше крштење, а и сва његова проповјед, његов живот и његов подвиг био је, сам по себи, проповјед, а каква је тек била његова ријеч која је просвећивала савјести и умове и обраћала многе на покајање. Он је поравнавао пут Христу Господу, он је тај за кога се народ двоумио да није он Христос, јер су видјели да је његова ријеч изузетна, да то није само пророчка ријеч, да то није само један Божји човјек, него нешто много више“.
„Овај дан јесте свети дан, јесте дан упокојења и кончине једног праведника, али и много више од тога. Ако би постојао неки дан који би могао да сабере у себе спомен на све праведнике и све мученике, да сабере у себе спомен на кончину свих праведника и свих мученика у историји, то би требао да буде овај дан – дан Усјековања главе Светог Јована Крститеља. Далеко бисмо отишли ако би говорили о томе који су били пориви, мотиви, зле намјере које су се саставиле да се догоди тако нешто да један праведник буде понижен најприје затворен, па оптужен као онај који не поштује цара и царицу, па после неправедно погубљен. Иза тога су стајали мотиви ужаса и гријеха браколомства, прељубочинства, родоскрнављења, пијанства, уживања, свега најгорег што можемо помислити, а што људи чине“, казао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Он је додао да је Господ дошао управо у такав свијет, Свети Јован је живио у таквом свијету, али то нити засметало Господу да изврши дјело спасења, искупљења рода људског, нити Светом Јовану Крститељу да се прослави.
„Овај дан, дан његовог погубљења представља, заправо, дан тријумфа, дан побједе, дан Господње побједе, али треба поменути и то да се у овом дану, у догађају погубљења Светог Јована Крститеља, одсјечења његове главе крије и знак Христове смрти, јер као што је Свети Јован завршио смрћу праведника и Божјег човјека, као што се било удружило зло људско и демонско, тама људског гријеха и тама демонске злобе у издаји и убиству Светог Јована Крститеља, то је била назнака да ће Господ Исус Христос бити издан, бити разапет и кажњен од безбожника најстрашнијом смрћу, али та се казна претвори у наш благослов, наше искупљење, наше избављење и овај дан све то најављује“.
„Нијесу прогријешили они који су говорили да је овај дан мали Велики петак, али ово је и дан побједе, дан свјетлости. Има ли веће моралне побједе од овакве смрти једног праведника? Мислили су они, који су жељели смрт Јована Крститеља, који су је припремили и учинили, да ће убиством пророка и праведника Божјег умирити своју савјест, да ће све своје проблеме ријешити а тиме су, заправо, запечатили свој гријех и свој пад коначни, а оваква смрт Божјег праведника је била печат праведности цијелог његовог живота и жртва Богу принешена, свијетла жртва која има вјечни значај и вјечно дејство“.
„Зато је ово свети и велики дан, дан када се сјећамо и људских гријеха, наших гријеха, јер оно што се догађало у историји догађа се и данас, оно што се догађа код људи догађа се и код нас свих, тако да нас овај дан све призива на покајање, на исправљење, да се сјетимо својих гријеха, али никакако да не заборавимо да је ово и дан велике славе, дан молитве, дан сабирања у храм, дан свете службе Божје. Такав је спомен светих праведника Божјих, а нарочито највећег рођеног од жене послије Господа, Светог Јована Крститеља и претече Господњег“, закључио је на крају своје бесједе Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/15496/12_09_2014_usekovanje_vladika_joanikije.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]

Pin It on Pinterest

Share This