Свети пророк Самуило, који се прославља 2. септембра по новом, односно 20. августа по старом календару, у барањском селу Болману завјетни је дан. Није познато кад је тачно установљен тај завјетни дан. Вјерује се да се то десило првих година након оснивања парохије у Болману у првој половини 18. вијека, вјероватно поводом неке епидемије заразних болести – куге или колере. То значи да се у Болману завјетни дан празнује већ скоро три вијека. Сам болмански Храм светих апостола Петра и Павла освећен је 20. августа 1777. године, дакле на дан светог пророка Самуила. Вјерује се да то није било случајно, већ да је освећен управо на завјетни дан, тако да почетак завјетовања треба тражити раније.
Н7066502ц-Болман-Завјет (2)На овогодишњи завјетни дан, који је био у недјељу, света литургија у болманском храму почела је у десет сати пред већим бројем вјерника. Болмански парох и Болманац по рођењу протојереј Стеван Кувежданин богослужење описује овако:
– Началствовао је наш уважени архијерејски намјесник барањски протојереј-ставрофор Михајло Маријанац, парох дарђански, уз саслужење барањских свештеника: протојереја-ставрофора Владе Кљајића, пароха Прве парохије беломанастирске, протојереја Слободана Мајкића, пароха јагодњачког, протонамјесника Слободана Познановића, пароха кнежевовиноградског, протонамјесника Александра Вукадиновића, пароха поповачког, протонамјесника Драгана Вукадиновића, пароха Друге парохије беломанастирске, и домаћег пароха.
– На дан светог пророка Самуила наши су се преци завјетовали због заразне болести која је тада владала у нашој парохији па и шире. Од те заразне болести много је народа умирало, чак се спомиње писаним трагом да је у једном дану било осамнаест сахрана. Зато су се наши преци завјетовали да тај дан посвете Богу.
– На светој литургији пригодну бесједу о причесном стиху изнио је протонамјесник Александар Вукадиновић, који је вјерном народу приближио значење завјета те која је његова сврха и значај. Послије заамвоне молитве протојереј-ставрофор Михајло Маријанац прочитао је молитву коленоприклоњења, која се чита у вези с напрасном смрћу. Послије отпуста учињен је призив Св. Духа, обред молебног пјенија приликом почетка ђачког учења, а наша школска дјеца и вјерни народ, уз цјеливање часног крста и благосиљање богојављенском водом, примили су благослов и нафору. Послије подјеле благослова и нафоре, прешло се у парохијски дом, гдје је био припремљен ручак за све присутне па је, уз угодан и пријатан разговор, ово наше саборовање приведено крају.
Јован С. Недић
Извор: 
