Select Page

Вече пред Успеније Пресвете Богородице, чланови милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије Београдско-карловачке посетили су Удружење за помоћ особама са сметњама у развоју Стари град „Живимо заједно“. Испред просторија Удружења на Студенском тргу, дочекали су нас најведрији посетиоци клуба и љубазно особље. Кориснике клуба затекли смо у организованој дебати којој смо се радо прикључили.
Након кратког представљања и упознавања, позитивна енергија је владала просторијом и успели смо да остваримо сјајну комуникацију. Корисници овог клуба су пунолетне особе са мањим или већим сметњама у развоју који се редовно окупљају и друже. Многи долазе годинама а неки су ту тек пар дана. Запослени педагози, али и пријатељи корисника, улажу максималне напоре да им време испуне најкориснијим активностима, те су организоване разне секције попут ликовне, музичке, драмске, новинарске као и спортске. Своје доживљаје корисници су поносно поделилли са нама а изразито задовољство су исказали док су са нама делили своја искуства са пословних ангажовања. Иако је распон година од 22 па до 53 године, за многе од њих послови које им је обезбедила Национална служба за запошљавање су били први плаћени ангажмани.
Скоро три сата посете пролетели су а да нисмо ни осетили. Обоновили смо познантсво са особљем и упознали кориснике веома присно. Поделили смо искуства, животне амбиције и задовољства а од заљубљеног пара добили смо и позивнице за венчање, док нам је Дино, један од млађих корисника за крај поклонио песму.
Уз благослов Пресвете Богородице, пост посвећен Њеном Успењу привели смо крају пресрећни након овог искуства и испуњени правом хришћанском љубављу. Са корисница овог клуба разменили смо много благодати и уживали у њиховој непосредности и искрености. Биља, један од новијих педагога у клубу, која је водила наш разговор каже да је често она та која на крају радног дана изађе богатија за ново искуство. Заједно смо се потсетили Божијих речи „Ако не будете као деца нећете ући у Царство Небеско“. Многи би ометеност ових људи доживели као ману а ми смо је доживели као благослов који им омогуђава да се кроз живот воде несметамо дечијим духом и уживају у непосредној и искреној размени љубави и благодати.

Андријана Шћепановић

Извор: СПЦ/ВДС

Pin It on Pinterest

Share This