Izaberite stranicu

Свечани чин устоличења Епископa средњоевропског Сергија у трон епископа средњоевропских обавиће се 7. септембра 2014. године у манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру. Торжествену архијерејску Литургију у Саборном храму служиће Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење више Епископа.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј отпутовао је данас у четвородневну посету Епархији средњоевропској. Повод је устоличење владике Сергија у трон Епископа средњоевропских. Устоличење ће извршити Патријарх српски г. Иринеј у недељу 7. септембра, 2014. године, у манастиру Успења Пресвете Богородице у Хилместиру. Са београдског аеродрома Никола Тесла, заједно са Патријархом српскиом отпутовао је и директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић. У суботу, 6. септембра, биће извршена примопредаја дужности између досадашњег администратора Епархије средњоевропске Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и новоизабраног Епископа средњоевропског, г. Сергија.

Животопис Епископа средњоевропског Сергија

Новоизабрани Епископ средњoевропски Aрхимандрит Сергије (Карановић)  рођен је 4. јула 1975. године од родитеља, оца Петра и  мајке Мике, рођене Бенић, у Бачкој Паланци, добивши на крштењу име Зоран. Према породичном поријеклу и родитељском завичају потиче из мјеста Бобољусци, које се налази у непосредној близини Мартин Брода. Основну школу  завршио је у родном мјесту, одакле 1990. године, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, одлази у Богословију Света Три Јерарха, у манастиру Крка. Школовање у овом богословском училишту завршава са успјехом, у времену највећег распламсавања рата у Републици Хрватској 1995. године, а уочи самог егзодуса и страдања крајишких Срба. Исте године добија благослов и канонски отпуст од Епископа бачког Г. Иринеја и пријем у Епархију бихаћко-петровачку, која је такође трпјела ратна страдања у јесен 1995. године и уподобила се библијској слици „мерзости запушченија“. Било је неке симболике да у години највеће опустјелости, материјалног разарања и људске муке, будући отац Сергије од стране црквених власти буде одређен да служи Богу Живом и Истинитом, управо у Босанској Крајини, у постојбини свога племена и свога презимена.
Услијед  ратних дешавања Зоран Карановић замонашен је 12. августа 1995. године у манастиру Гомионица, добивши на монашењу име Сергије. Нови монах, положивши завјет послушности, безбрачности и сиромаштва, долази на чудесан начин до мјеста својих предака, поставши причислен братији историјског манастира Рмањ, који се налази у Мартин Броду. Недуго прије завршетка рата у Босни и Херцеговини, заједно са братијом манастира Рмањ, бива прогнан у Србију, гдје га прима блажене успомене тадашњи Епископ банатски Хризостом (Столић) и распоређује на службу у манастиру Војловица код Панчева. У поменутом манастиру рукоположен је у чин ђакона, 31. октобра 1995. године, а исте године уписује, као редовни студент, Богословски факултет у Београду.
По благослову Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома (Јевића), прекида редовне студије и 1996. године одлази у Њемачку, да као ђакон буде на испомоћи тамошњем Епископу средњоевропском Г. Константину, у манастиру Пресвете Богородице у Химелстиру. Школске 1997./1998. године одлази на усавршавање њемачког језика у Регенсбург.
По завршетку овог послушања, вратио се у свој матични манастир Рмањ у Мартин Брод. Повратак манастирског братства  пратио је и српски народ. У манастиру Рмањ добија послушање и обавља дужност економа. Рукоположен је у чин презвитера 5. априла 1998. године у Шипову од стране Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома. Исте године бива постављен за администратора парохија у Дрвару, Прекаји и Великом Цвијетнићу.
Од 1998. до 2002.  године, предавао је вјеронауку у Дрвару, Мартин Броду и Прекаји, а 2000. године  бива  постављен за архијерејског замјеника у дјелу Епархије бихаћко-петровачке на територији Федерације Босне и Херцеговине, што је у послијератним годинама био изазов прожет неповјерењем и искушењима порушених међуљудских и међувјерских односа. Такође је обављао дужност архијерејског намјесника у намјесништвима граховско-дрварском, петровачко-бихаћком и лијевљанско-гламочком, гдје је био обавезан да унапријеђује духовни живот,  организује богослужења, црквене саборе, и на тај начин охрабрује народ на повратак и успостављање редовног стања.
Године 2001.  положио је стручни испит за вјероучитеља на Православном богословском факултету у Београду.
Због показане ревности у обнови духовног живота на парохији дрварској, бива одликован чином синђела на празник Вазнесења Господњег, 13. јуна 2002. године у Дрвару.
На Благовијести, 7. априла 2004. године у манастиру Рмањ, произведен је у чин протосинђела.
По благослову Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома, 2005. године одлази у Грчку, гдје на Аристотеловом Универзитету у Солуну уписује студије православне теологије, које 2010. године, као редован студент окончава са врло добрим успјехом.
Услијед труда у обнови манастира Рмањ, прије свега  изградње новог манастирског конака, одликован је правом ношења напрсног крста 2. октобра 2005. године.
Дана 5. октобра 2008. године, због показане свештеничке ревности и пастирске бриге, одликован је чином игумана у манастиру Рмањ.
У чин архимандрита, произведен је благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Г. Атанасија (Раките), а руком Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Фотија (Сладојевића), на Благовијести 7. априла 2014. године у своме манастиру, светониколајевској обитељи у Рмњу, гдје га је затекао и избор за Епископа богомчуване Епархије средњоевропске, а на редовном прољетном засједању Светог Архијерејског Сабора СПЦ-е у Београду, 23. маја  2014. године.

Извор: СПЦ

Pin It on Pinterest

Share This