Izaberite stranicu

Духовно сабрање у поводу освећења новоподигнутог спомен-храма Васкрсења Христовог сабрало је на Кичеловом брду, зесеоку јањског села Бабићи, мноштво Јањана, али и других драгих гостију, који су дошли да својим присуством увеличају ову несвакидашњу духовну свечаност.
Доласком епископа бихаћко-петровачког Г. Атанасија, којег је испред храма пригодним ријечима добродошлице поздравио протојереј-ставрофор Радослав Станковић, парох бабићки, започео је богослужбени дио. Након обреда освећења храма, служена је Света Архијерејска Литургија, којом је началствовао Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасије, којем су саслуживали протојереји-ставрофори, Раде Савић, парох шиповски, и Никола Пено, парох медљански, те епархијски ђакон Никола Перковић. За пјевницом су појали свештеници из околних парохија, али и из других епархија наше помјесне Цркве.
Током Свете Архијерејске Литургије Епископ Атанасије одликовао је епархијског ђакона Николу Перковића чином протођакона, истакавши његово вјерно служење Цркви Христовој у Епархији бихаћко-петровачкој, као и несебично залагање у свим му повјереним црквеним пословима.
Част да буде кум новосаграђеног храма Васкрсења Христовог припала је господину Јандрији Ракити, из Кисељака, који је рођен на Кичеловом брду. Освећењу храма и Светој Литургији присуствовали су и Милорад Ћирко, начелник Општине Шипово, као и Дивна Аничић, начелница Општине Мркоњић Град.
Након богослужбеног дијела, благодарећи куму Јандрији Ракити, за Епископа Атанасија, свештенство и све госте приређена је трпеза љубави, током које су подијељена пригодна признања свима онима уз чију је помоћ саграђен новоосвећени храм Васкрсења Христовог. Током бесједе, Епископ Атанасије заблагодарио је својим Јањанима на исказаном труду приликом изградње храма, чиме је исправљена историјска неправда учињена према њиховим прецима.
Треба подсјетити да је спомен-храм Васкрсења Христовог изграђен на мјесту страдања невино убијених Срба током септембра мјесеца 1941. године. Наиме, усташе предвођене некадашњим жандармом Јусуфом Муртићем, позвале су избјегли народ да се врати својим кућама, обећавши да им новоформирана усташка власт такозване „Независне Државе Хрватске“ гарантује безбједност. Међутим, испоставило се, као и у другим мјестима широм Крајине, да је ово била само једна у низу усташких обмана. На Кичеловом брду тада је страдало укупно шездесет и троје мјештана, од којих је њих 49 из фамилије Ракита. У звјерствима над сеоским становништвом предњачиле су усташе Пере Херцега, сатника. Стријељани су, а потом запаљени, сви виђенији људи; дјеца су набијана на бајонете, а жене опљачкане, а потом и силоване.
Епископ Атанасије поносан је што и његовим венама тече крв Светих Новомученика кичеловобрдских, који су својим мученичким страдањем запечатили оданост Христу, Цркви Његовој и народу српском, истичући да жртве живе кроз потомке, те да потомци у прецима имају молитвене заступнике пред Престолом Божијим.

Милош Ернаут

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Pin It on Pinterest

Share This