Izaberite stranicu

После скоро седамдесет година обновљена је литијска молитва у селу Бошњановићу другог дана Велике Госпојине, или како то каже народ овога места, на „Госпојинско лице“. Велика радост овога села – историјски тренутак, духовна обнова и преображење мештана десило се на дан њихове преславе – 29. августа 2014. године. Народ се у великом броју окупио на место молитве да заједно са својим свештеником протојерејем-ставрофором Гојком Терзићем и његовим сином протонамесником Владимиром Терзићем, заблагодари Богу и Пресветој Богородици за све благодатне дарове њихове. Радост, која се очитавала на лицима свих присутних, тешко може речима да се опише. То је требало доживети.

Све је почело онога момента када је госпођа Љиљана Жујовић из Ваљева, рођена у Бошњановићу у породици Нерић, поклонила Црквеној општини Цветановац парцелу површине 0.21,57 хектара, која се налази у селу Бошњановићу код сеоског гробља, а коју је она добила у наследство приликом деобе имовине са својим сестрама. Парцелу су уживали њени родитељи, а прича се да је на том месту некада била црквица јер је и ту локацију народ називао „порта“, што би могло да буде потврда приче о некадашњем постојању цркве. Онда се народ самоиницијативно организовао и парцелу, која је била зарасла у коров, трње, багрем и друго растиње, прокрчио и кренуо са реализацијом планиране градње постављањем платоа, звоника и крста на месту где ће се од сада обављати литијске молитве сваке године.

Заслужни за обнову молитвеног славља у Бошњановићу су сви они који су имали слуха за највише духовне вредности човека, они који имају љубави према Богу, према Јеванђељу, који имају чврсту веру у живот вечни и Царство небеско и стално брину о својој боголикој души, нагласио је о. Гојко Терзић у својој беседи, не желећи да истиче и помиње имена оних који су се највише ангажовали око овога пројекта. Господ Бог зна све и види све, па ће свакога наградити према његовој заслузи. Први домаћин овог обновљеног молитвеног сабрања био је Милан Томић из Бошњановића са својом породицом, црквени одборник, који је припремио славски колач, жито, свећу, вино и водицу.

Према казивањима најстаријих мештана овог села, које се налази у саставу прве цветановачке парохије у колубарском намесништву, до прекида литијске молитве је дошло тако што су после Другог светског рата на месту молитве „удбаши“ растерали окупљени народ, свештеника и забранили саборовање.

Извор: Епархија ваљевска

Pin It on Pinterest

Share This