Културно-духовна манифестација „Трг од ћирилице“ прексиноћ је настављена представљањем књиге о цркви светог Архангела Михаила, на Белависти, о којој је говорио аутор Небојша Рашо. У духовном доживљају који именује однос човјека и Творца и кроз чије одсјаје и метафизику особеног тона искри тиха прозна лирика у којој се мијешају звуци и боје живота и вјере, Небојша Рашо је своје обраћање почео записом Тома Крстова Поповића, на Савиндан 1883. године…
„Протекло је већ преко четиристо година како православни народ ове околине нема у Херцег Новоме, у том најсрпскијем бокешком граду, своје цркве. Да. Четиристо година је минуло од оног злокобног времена како је крволок Турчин у сред града Херцег Новога до темеља срушио лијепу нашу цркву задужбину Херцега Шћепана, коју је посветио светом арханђелу Михаилу свом крсном имену… – прочитао је Рашо.
Он је додао да је била давнашња жеља новских православних Срба да подигну православну цркву у Херцег Новом.
– А почело је 1858. године када се група новских Срба упустила у тада сигурно многима неостварив подухват. Купили су рушевине на Белависти са једним циљем – да саграде цркву, или боље рећи обнове порушену цркву Св. Архангела Михаила. Свакоме од њих 17 топаљских парохијана, а топаљска парохија је обухватала Топлу, Игало, град и Србину, могли би посветити по једно вече не овом тргу, а они су то заслужили. Били су то чувени поморски капетани, задужбинари и родољуби, неки од њих били су учесници грчког устанка против турске, капетани који су пронијели славу новског поморства широм свијета: Никола Станић, Александар Павковић, Михаило (Мићо) Гудељ, Јован Комленовић, Марко Ратковић, Стефан Милашиновић, Антонио Јанковић, Никола Гојковић, Никола Мандић, Марко Радуловић, Мато Мрша, Гаврило Ломбардић, браћа Русовићи, Василије Кецовић, Томо Матијашевић, Никола Станишић – рекао је Рашо.
Изабрано мјесто за цркву је можда најљепше у Херцег Новом, на градском тргу Белависти или како и сами одборници кажу на једној сједници херцегновске општине „код лијепог погледа“…
– Кључни догађај за почетак градње био је тестамент Николе Станића који је оставио своју кућу на Белависти у корист фонда за градњу цркве. Након његове смрти 1876. године и реализације тестамента кућа се почела издавати, а почело се и са сакупљањем прилога. Херцегновско општинско управитељство издало је 4. јуна 1883. године Одбору за грађење српске православне цркве у граду у Ерцегновоме грађевинску дозволу. Пројекат је израдио Јосип Сладе који је пројектовао и Зетски дом на Цетињу. Пројекат је био необичан, без звоника – рекао је Рашо.
Прилози су се скупљали од Срба из цијелог свијета, мада је најзначајнији извор финансирања била задужбина Николе Станића. Велики прилог дао је и сам аустријски цар Фрањо Јосиф. Одазвали су се многи са жељом и надом да ће се поново на истом мјесту заорити појање свете литургије.
– Наставило се са градњом али следеће године радови су стали. Далматинско намјесништво из Задра обуставило је радове након освештења темеља. О прекиду радова оставио је запис и Симо Матавуљ, у својој приповјеци „Бодулица“. Тешко би било издвојити некога од Новљана који је заслужан за изградњу цркве. Од куповине рушевине на Белависти до освештења цркве прошло је 53 године. Чланови одбора за градњу су се измјенили по више пута, такође и пароси и епископи. Од оних Новљана који су купили рушевине на Белависти, ниједан није дочекао завршетак градње – истакао је Рашо.
Цркву краси прелијеп иконостас израђен од бијелог мермера мајстора Пава Билинића са иконама које је урадио чешки академски сликар Франо Циглер. Вриједи споменути звона која су урађена у првој и јединој далматинској љеваоници звона Јаков Цукров. Звук звона из ове ливнице, која красе многе цркве у општини Херцег Нови, непревазиђен је.
– Црква је саграђена као филијална црква Вазнесења Господњег на Топлој, а од 1932. године, по новом уставу СПЦ, кад су од топаљске парохије формирана прва и друга херцегновска парохија је парохијална црква ИИ херцегновске парохије. При цркви је исте године основано Српско Православно Црквено пјевачко друштво „Свети Сава“… Данас се на нашој цркви вије српска застава. Два су окупатора то покушала забранити, аустро-угарски 1914. године и италијански 1942. године. Свака сила за вијека, окупатор је био и отишао, а ми Новљани смо остали и вратили нашу заставу – рекао је Рашо.
Презентација историјата храма на Белависти обогаћена је наступом хора „Светог Саве“ који ради при цркви.
Чувари ћирилице
О значају храма у чијој порти одржан и Трг од ћирилице говорио је отац протојереј Никола Тодоровић, који је нагласио да је сајам књига покушао да укаже „како наш српски род треба да сачува свој идентитет“.
– Идентитет Божјег и народа Светог Саве. Ово је вријеме опште кризе и недостатка идентитета. Срби имају једну дивну особину да прате трагове прошлости. Сви имају Светог Саву, своју традицију и ћирилицу. Овај трг и сва наша активност је показала да ћемо ми ћирилицу сачувати а са њом ћемо и опстати – рекао је бурно поздрављен Тодоровић. Он је нагласио да је црква Светог Архангела украс града и духовна потреба и потпора народа Херцег Новог.
Зоран Шакотић
Извор: Дан