Izaberite stranicu

Ђого је пјесник „вунених времена“, која, плашим се, нијесу прошла. Вуна је метафора за страх, за узицу, коноп, оно чиме се човјек веже. Јер, од вуне настају многа вунина дјеца која вежу човјека…- рекао је проф. др Делић
Љубитељи поезије у Никшићу прексиноћ су у Парохијском дому Св. Василија Острошког били у прилици да присуствују пјесничкој вечери под називом „Вунена времена“ књижевника Гојка Ђога, члана Академије наука и умјетности Републике Српске и члана тамошњег Сената, дисидента и страдалника због пјесничке ријечи.
Након што је скуп благословио отац Миодраг Тодоровић, старјешина Саборног храма Св. Василија Острошког у Никшићу, госте је поздравио и проф. др Јован Делић, књижевник, нагласивши да му представља част и задовољство што му се указала прилика да говори о поезији свог пријатеља Гојка Ђога.
– Иако је у нашој књижевности у вријеме несрећног комунизма било случајева забране књига, риједак је случај да је неко био осуђен и робијао за своју поезију, као што је то Гојко Ђого. Он је пјесник „вунених времна“, која плашим се нијесу прошла. Остало је осјећање страха. Јер вуна је метафора за страх, за времена страха, узица, конопа, веза…, оног чиме се човјек веже. Јер од вуне настају многа вунина дјеца и та вунина дјеца вежу човјека. Има Ђого још бар пет врста пјесама у свом опусу, али је по „Вуненим временима“, и по том искуству постао славан и познат – казао је Делић.
Делић истиче, да са Ђогом није лако, јер када би се судило о књизи „Вунена времена“ без обзира ко суди критика или судије сасвим је извјесно, јесте да би се могло рећи да је све било уперено против републике, али данас би могло бити уперено на било коју главу која хоће да влада. Ђогова књига је универзална, и врло вјешто је стварана. Он је писао пјесме које се с једне стране ослањају на митологију. У питању је митолошка поезија, и готово да нема пјесме која није изразито сложено грађена. Ђого је пјесник развезаног језика. Управо развезан језик га је довео до затвора. Имао је искуство самице, искуство какво ниједан наш пјесник није имао. По изласку из затвора настаје његова величанствена књига „Црно руно“, а након ње написао је и „Клупко“. Очито је да је метафора вуне, вунених времена искоришћена на маестралан начин након чега је настала ова фантастична, односно величанствена трилогија – каже Делић.
Ђого је говорио поезију из књига „Вунена времена“ и „Црно клупко“, а посебно одушевљење код публике изазвала је његова пјесма „Светој Софији“.

Лидија Никчевић

Извор: Дан

Фото: Епархија будимљанско-никшићка

[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/15451/02.09.2014.%20Promocija%20djela%20Gojka%20Djoga_Niksic.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]

Pin It on Pinterest

Share This