Izaberite stranicu

Празник Успења Пресвете Богородице данас слави цијела васељена у једном духу, мисли и расположењу, сабирајући се у храмовима Божијим ради молитве и Божијег благослова.
Послије вишегодишње обнове и поводом храмовне славе у цркви Успења Пресвете Богородице у Павином Пољу, 28. августа, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово преосвештенство Епископ будимљанско–никшићки Г. Јоаникије. Том приликом постављене су честице моштију Превлачких Мученика, а прије причешћа великог броја вјерника обављена је мала литија и кропљење храма освећеном водом.
У слову поуке вјерном народу преосвећени Владика Г. Јоаникије је бесједио да празник Успења Пресвете Богородице данас слави цијела васељена у једном духу, мисли и расположењу, сабирајући се у храмовима Божијим ради молитве и Божијег благослова.
„Све је велико и све је узвишено што је везано за Пресвету Богородицу, од њеног рођења и узрастања, и од оног чудесног догађаја када је примила радосну вијест са Неба, коју је донио Свети Арханђел Гаврило и обрадовао је ријечима: „Радуј се Благодатна, Господ је с тобом“. И остало што је говорио, припремајући је да прими радосну вијест на Неба, припремајући је за то чудесно дјело да постане мајком Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа. Наравно, оваква тајна се људским језиком и разумом не може објаснити, него спада у оне тајне Божије, и тајне Божијега промисла, као што је стварање свијета, које нико до сада није објаснио, као што је и рађање рода људскога од првобитног Адама. Таква је то тајна Пресвете Богородице и њенога зачећа, тог спасоносног догађаја, када је она у утробу своју примила Богомладенца Христа, Духом Светим, не од мужа зачетога, него Силом, Благодаћу и дејством Светога Духа. А то је тајна Божијега промишљања, човјекољубља, и домостроја, који је устројио преко Пресвете Богородице. Да она, будући мајком Спаситеља нашега и Господа Исуса Христа буде посредница нашега спасења. И велико је наравно и то, како је она у својој пречистој девичанској утроби носила Господа Богомладенца. И како Га је родила и одгојила. И како је, бринући се о Њему, служила и Њему и спасењу рода људскога. Она је била обитавалиште Божије, ззвишенија од анђела и од небеских сила, јер Господ и Спаситељ наш Исус Христос, сишавши са Неба, није нам се јавио као анђео, него као човјек. И тиме је Пресвета Богородица, као његова мајка, постала узвишенијом и од анђела и од арханђела, и не само то, него и небеске силе саслужују њеном дјелу.“
„А небеске силе су узеле њезину душу. Заправо, сам Господ уз пратњу небеских сила примио је њезину материнску душу на овај свети дан, и настанио је у Своме животворноме и вјечном наручју. Њезина смрт, иако реална и људска , била је заправо преславна, животворна, живоносна и побједосна. Била је прелазак у нови живот. И од тог момента она је постала стварном заступницом цијелога свијета и цијелога рода људског. И зато је ово тако велики празник. И у овоме празнику има много нечега сличнога са Великим Петком и са Великом Суботом, али са Васкрсењем Христовим, јер Господ, који је Васкрсао из гроба и побиједио смрт, учинио је побједницом и своју мајку, Пресвету Дјеву Богородицу. А како би она, која је родила Живот, остала да робује смрти. То је немогуће. Њена смрт је била прелазак у нови живот. И зато је ово свечани, свети дан. Дан молитве и велике славе и на небу и на земљи. Анђели Божији и духови праведника Божијих се саборају на Небу, а ми се сабирамо на земљи, и сви заједно прослаљамо име Божије и Пресвету Дјеву Богородицу. Нека ова молитва свима вама буде на радост, здравље и спасење и нека Божији благослов буде на свима вама“, бесједио је преосвећени Владика Г. Јоаникије.
Он је посебну захвалност указао старјешини цркве јереју Зорану Бубањи, црквеном одбору и свима онима који су се „озбиљно, поштено и људски“ побринули да се ова светиња обнови.
Владика Г. Јоаникије је подсјетио да је послије обнове храма сада подједнако важно сабирање, духовна обнова и узрастање народа у дивној долини Љубовиђе -старом Златешу, како се некада звао Вранеш.
„Вранеш има своју лијепу историју, мученичку крстоносну, свету историју и велике светиње“, бесједио је преосвећени Владика Г. Јоаникије.
Домаћини славе браћа Булатовић предали дио колача Миливоју Гајевићу.
Послије освећења и резања славског колача домаћини ове славе, браћа Угљеша и Ђорђе Булатовић приредили су послужење за вјернике у парохијском дому. Они су дио колача предали Миливоју Гајевићу, који ће бити домаћин за наредну славу.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/15423/30.08.2014_Pavino_polje_Vl.Joanikije_Uspenje.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]

Pin It on Pinterest

Share This