На Тргу од ћирилице, манифестацији коју су у Херцег Новом организовали Црквена општина Стари град, ИУ „Светигора“ и Удружење издавача и књижара Црне Горе, прексиноћ је представљен лист „Дан“, једине дневне новине у Црној Гори које се већ 15 година штампају на српском језику ћириличним писмом.
О објективном и тачном информисању о свакодневним дешавањима у земљи и свијету, од политике, економије, друштвених збивања, до спорта, културе и забаве, које нам је донијело статус најтиражнијијих дневних новина у Црној Гори, говорили су Младен Милутиновић, главни и одговорни уредник „Дана“, Вера Самолов, уредник културе и Горан Шћекић, карикатуриста.
Желидраг Никчевић, књижевни критичар и домаћин вечери је истакао да „Дан“ има непроцјењиву улогу у јавном животу Црне Горе јер се бори за истину и правду.
– Ријеч је о најтиражнијим новинама у земљи, најбољим и јединим ћириличним у Црној Гори. Дневне новине „Дан“ су својом информативном, културном и национално-политичком мисијом током 15 година постојања обавиле огроман посао управо у оном простору у којем и ми на Тргу од ћирилице покушавамо да радимо, да нашем народу који говори, чита и пише на српском језику ћириличним писмом у Црној Гори, пружимо основе да ту своју баштину у свакодневици практикује, дакле да живи, послује и информише се на свом језику. Памтим први број 31. децембра 1998. године и од тада та три ћирилична слова у свијести људи у Црној Гори значе много више него што су то саме дневне новине или вијести које ћете чути, па чак и култура о којој се дневно информишете – поручио је Никчевић.
Младен Милутиновић, главни и одговорни уредник, је истакао да је један од спецификума „Дана“ тај што је ријеч о јединим новинама у Црној Гори које излазе на ћирилици.
Истако је да је лист остао вјеран својој изворној концепцији, те да је управо вријеме показало да је у тој оријентацији био на правом путу.
– „Дан“ објављује медијска кућа „Јумедиа Монт“ чији је оснивач, заједно са још нас неколико, Душко Јовановић. За све ове године наш циљ је објективно и тачно информисање о свакодневним дешавањима у земљи и свијету и у различитим сферама политике, економије, локалне самоуправе, културе, спорта и забаве. Све су те теме донијеле „Дану“ статус најтиражнијег дневног листа у Црној Гори. У склопу новина, излазе посебни додаци као што су недјељни додатак „Породица“, „ТВ Ревија Д“, спортски додатак „Фикс“, а од недавно специјални прилог „Трпеза“, посвећен кулинарству.
Није лако бити коректив јавне сцене. Да смо успјели то смо доказали свакодневним одзивом у куповини нашег листа од стране наших вјерних читалаца, оних због којих смо такви какви јесмо. Убједљиво смо најјаче и најтиражније новине у Црној Гори – рекао је Милутиновић.
Он је подсјетио да је 2004. године, када је „Дан“ прослављао пет година постојања, директор и главни и одговорни уредник Душко Јовановић казао да је „Успјех постигнут, повјерење и подршка читалаца су ту“.
– И заиста је тако. Прве године све грешке се праштају, а свих наредних, грешке се плаћају. Душко је још казао: „Захваљујем се онима који су нам помогли, али и онима који су нам одмогли, као и онима који су гријешили у свом послу, па смо имали о чему да пишемо. Посебно захваљујем држави и партијама, што нам се не мијешају у уређивачку политику и међународној заједници, која је све вријеме била са `Даном`“. Његове ријечи су и данас стварне и истините.
Током ових 15 година чињеницама смо доказали да је готово сваки значајан догађај у Црној Гори имао политичку позадину. По систему спојених судова, у сва битна збивања била је укључена водећа црногорска породица Ђукановић са припадницима пријатељских, родбинских и кумовских веза. У све је била умијешана њихова структура, неформалних власника Црне Горе, они који су повели грађане у суноврат, а себе претворили у елиту и богаташе. „Дан“ је о свим тим аферама извјештавао први. Подсјетићу само на неке: дуванска афера, „Завала“, „Машан“, „Листинг“, „Снимак“… и бројне друге – казао је Милутиновић.
Вера Самолов, уредница рубрике културе у „Дану“, истакла је да лист дневно објави око 200 текстова, мјесечно око 6.000 прилога, годишње и до 70.000 текстова, односно да је лист током 15 година постојања објавио око милион новинских написа. Указала је и на то да је лист многе догађаје испратио посебним додацима – убиство министра одбране Павла Булатовића, погром на КиМ, убиство Душка Јовановића, изборне процесе, божићне и ускршње светковине, освештање Саборног храма у Подгорици…
Нагласила је да „Дан“ никада није одустао од српског језика и ћирилице, наше културе и традиције, коју његује сваким словом одштампаним под именом „Дан“.
Самолов је рекла да је напор „Дана“ у очувању српске културе, језика и ћирилице у Црној Гори, препознало Министарство културе Србије, које је пружило подршку у реализацији три пројекта: „Култура више“, „Српска култура“ и „Култура плус“, захваљујући чему су обновљени културни мостови.
– Кроз њих и са њима смо изградили статус медија којем се вјерује, који едукује и који ниједног тренутка не заборавља важност корективне улоге утемељене на истини, коју смо преузели 31. децембра 1998. године, када смо први пут осванули. Скоро да и нема „Дана“, а да уз омиљене новине нисте у прилици да купите по повољној цијени вриједне књижевне наслове. Тиме популаришемо књигу и важност читања за лично и свеукупно образовање, информисање и културу. Трагали смо за истином у темама које сте нам задали, а сарадњу и вјерност увијек бисмо наградили – рекла је Самолов. Она је рекла и да су поводом 15. рођендана примили бројне честитке угледних јавних личности, научника и умјетника. У порукама је већина апострофирала управо значај штампања „Дана“ на српском језику ћирилицом.
– Митрополит Амфилохије је између осталог поручио да је „Дан“ показао велики труд и бригу за очување културно-историјског изворног наслеђа Црне Горе и свеукупног народног памћења: „Једине сте дневне новине које излазе на ћирилици у Црној Гори и на тај начин уважавате и чувате Ободско слово, данас заборављено и запостављено…“
Она је подсјетила да је „Дан“ организовао бројне наградне игре са богатим фондом захваљујући којима је на десетине вјерних читалаца ријешило стамбено питање.
– На крају бих подсјетила на ријечи Душка Јовановића: „Најбоље и највеће судије сваког листа су читаоци. Када вам они окрену леђа, онда вам никаква подршка није потребна и не морате је тражити. Ако вам читаоци „дувају у једра“, онда нема те буре која може да вас сруши. А у једра „Дана“ дува сваког дана 100.000 читалаца“, закључила је Самолов.К.Матовић
Сарадња са „Октоихом“
Милутиновић је говорио и о богатој издавачкој дјелатности „Дана“ и „Октоиха“, током које су објављена сабрана дјела Петра Другог Петровића Његоша, Ива Андрића, Меше Селимовића, Фјодора Михајловича Достојевског, Милоша Црњанског, потом четири књиге митрополита Амфилохија, дјела новинара Буда Симоновића…
Милутиновић је подсјетио и на заједничку издавачку дјелатност са „Светигором“ чији су плод књиге које говоре о манастирима широм Црне Горе и дјело које говори о животу Св. Василија Острошког.
Шћекић поклонио карикатуре
Горан Шћекић, карикатуриста листа и једини професионални карикатуриста у Црној Гори је истако да се ниједном није покајао што је 1999. године напустио све медије под патронатом државе и прешао у „Дан“.
– Тада сам на позив Душка Јовановића пристао да дам своју независну оцјену стварности. Осјећам се веома слободним што свакодневно на посљедњој страни „Дана“ настављамо традицију „Погледа из угла“, на дешавања у Црној Гори. Никада нисам имао утицај, сугестију или притисак од било кога да цртам карикатуре какве можете видјети у нашем листу. Карикатура сама за себе говори, а до сада сам објавио преко 10.000 карикатура. Није ми драго што су то највећим дијелом политичке карикатуре. Надам се да ће Црна Гора бити срећнија земља, да можемо да се шалимо са другим стварима, не само на тему политике – казао је Шћекић. На крају вечери Шћекић је потписивао репродукције својих карикатура које је поклонио бројним посјетиоцима Трга Белависта.
Ксенија Матовић
Извор: Дан
