Select Page

– Данас човек не види и не чује добро. Затрпан је ужасним вестима у ударним терминима телевизијских програма и, чини се, духовно анестезиран, неспособан да саосећа. Ипак ништа није изгубљено! Довољна су била три дана поплаве да спадне копрена са очију и видимо ближњег свог са жељом да му помогнемо. Дакле, ујединили смо се у невољи. То је добро, али ајмо у добру- Богу да будемо јединствени! Баш како су нам у аманет у виду „четири С“ на равнокраком крсту оставили светородни Немањићи, порука је изврсног казивања са темом „Ко има уши да чује…“ архимандрита Михаила (Биковића), старешине манастира Јовања, у Духовној библиотеци „Отац Јустин“.

Има нечег у нама Србима што нас разликује од осталих. Нека снага која је и наше непријатеље терала да се свом силином обруше на нас. Мали смо народ, а дајемо генијалце у свим областима- спорту, науци, уметности… Странци, међу којима има и оних који нас сматрају варварима, дођу у наше манастире и запрепасте кад виде да монаси и монахиње говоре по неколико светских језика. Наша снага је у нашим коренима. А наши корени су на небу, не на земљи.

– Желећи да нас расточе, и нас и Русе, уништавали су нам све критеријуме вредности које је Господ поставио. Медији су у тој борби веома моћно оруђе. Вести које нам се пласирају циљано је тим стручњака бирао и сложио. И све су „црне“ те човек не може да се отме утиску да је све лоше и упадне у апатију. Таквим људима је лако владати јер су они саживљени са страхом „да не буде горе“ због чега бољем неће ни тежити. Поред обиља црне хронике у информативним емисијама, забавне програме преплављују субкултурни садржаји, који промовишу „изврнуте“ вредности- лиценцни риалити шоуи западноевропске продукције, неквалитетне серије, лоша музика…- оцењује архимандрит Михаило (Биковић).

Индустријализација земље, перфидно спроведена у доба комунизма, довела је људе из села у градове, учинивши их зависним од плате у фабрици. Насупрот томе, у селу човек може лако да преживи и тешко му је контролисати свест. Скрнављење села и данас је на сцени. Реч „сељак“ и даље је пежоратив за некултурног човека. Ту реч изговарамо са гађењем уместо са чашћу. Управо село чува традиционалну патријархалну породицу, која је стуб друштва, објашњава архимандрит Михаило. Готово половина породица је уништена, а стреми се и уништењу појединца у свим старосним категоријама. Цртани филмови обилују агресијом. Карте и видео- игрице подстичу дечју машту, подваљујући им разне секташке доктрине. Родитељи, презаузети послом, не стижу да се озбиљније позабаве дечјом доколицом и тако настају личности потенцијално опасне по друштво. Утицај музике, такође, веома је јак. Нарочита опасност долази од хеви метал жанра, будући да се код многих његових припадника дају уочити сатанистички мотиви у композицијама и сценским наступима.

Али, упркос свим опасностима по душу, наде има!

– „Видех човека, видех Бога!“, кажу светитељи. Нећу да дозволим да човек човеку буде вук, како је говорио један енглески философ, тако што ћу се потрудити да човеку будем човек! Од друге половине прошлог века нуде нам се разне „слободе“, које нас претварају у робове. Само бити „раб Божји“ значи бити слободан човек. Јер Бог је љубав која на различите начине допире до свих нас- каже о. Михаило.

Данас, хвала Богу, Свете Литургије се служе, вера хришћанска слободно проповеда, Црква нас позива и сабира… Дужност нам је да кажемо, да викнемо Реч Божју па ко има уши да чује, нека чује. Да бисмо допрли до свих, потребни су нам медији, сматра арх. Михаило. Телевизија је у сваком дому и било би дивно имати бар један канал за промоцију правих вредности. Како хришћанских истина, тако и примера успешних пољопривредних произвођача, уметника, спортиста и других прегалаца у славу Божју и на добро свих људи.

Ј. Ј.

Извор: Епархија ваљевска

Pin It on Pinterest

Share This