Izaberite stranicu

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић позвао је Рашка Коњевића да јавно саопшти на који то начин он својим „дјеловањем угрожава националну безбједност”, питајући министра унутрашњих послова зашто, ако има сазнања о томе, против њега није поднио пријаву.
Два реаговања извањег министра унутрашњих послова Рашка Коњевића сурово огољују стварност државног органа на чијем је челу.
Довољно је да кажем да до сада није забиљежен овакав начин општења министра са странком у поступку и да се не памти да је један министар оваквим наступима толико урушио не само сопствени кредибилитет него и углед министарства на чијем је челу. Умјесто аргументима и чињеницама, извањи министар Коњевић је најприје кренуо са Ћосићем и моралом, а онда и са Богом, клетвама и заклетвама као да му је то у опису надлежности и јавне функције коју обавља, наводи се у последњем реаговању подгоричког пароха.
Џомић очекује да се Коњевић у следећој прилици позове и на каноне православне цркве.
Ваљда ће до тада имати људске снаге да одговори на питања која сам му поставио, а од којих бјежи кријући се иза наводне бриге о правној држави. Коњевић се грдно вара ако мисли да се ова прича може завршити одбијањем његовог кабинета да и даље води „причу са особама које не заслужују да се са њима разговара”. Не показује ли се тиме да за њега и његов „кабинет” постоје грађани првог и осталих редова? На основу ког законског прописа и ког критеријума се одређују грађани који заслужују и они ко ји не заслужују да се са њима разговара у органу државне управе пита Џомић.
Џомић је питао да ли Коњевић и његов кабинет знају шта је дискриминација.
Поставља се и питање смисла вођења новог поступка након пресуде Управног суда у моју корист када се министар овако понаша. Ко-
њевић не зна да је то „што он зна као тајну” управо мојим инсистирањем већ било доступно јавности на расправама у Управном суду, али је од тога проблематичније то што, подстакнут личним разлозима и сујетом, пријети као какав локални шериф и то онако како је пријетио једном грађанину док није био министар, навео је он. Џомић је питао зашто Коњевић не предузима ништа ако он својим „дјеловањем угрожава националну безбједност”, позивајући га да јавно саопшти начин на који то чини.
Највећи Коњевићев пораз видим у томе што као министар унутрашњих послова наводно чека поглавље 24 да би водио истрагу за ко ју није надлежан МУП него Државно тужилаштво. Које поглавље преговора чека да би открио десетине и десетине ужасних кривичних дјела која су извршена од када је постао министар? Ако је у сазнању да је неко, а посебно Велибор Џомић, извршио неко кривично дјело онда га питам зашто није поднио пријаву надлежном органу? Ја га стрпљиво чекам да коначно почне да поступа по закону. Као православни свештеник имам налогодавца, а то онај у чијим су рукама, по Светом Џетру Цетињском, и правда и сва васељена Бог и света црква његова. Овим и ја завршавам полемику са Рашком Коњевићем и његовим налогодавцем закључује се у реаговању.

Ана Топаловић

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This